„Kako novčić kaže“ je sjajna kombinacija ozbiljnih tema i blagog humora
„Kako novčić kaže“ je romantična komedija koja od početka do kraja drži pažnju čitaoca. Uprkos jednostavnom zapletu koji prati život glavnog lika, zbog tempa priče i raznih neočekivanih obrta progutaćete ovu knjigu. Ubrzani razvoj događaja počinje od prve strane i drži interesovanje čitaoca kroz celu priču. Roman je podeljen u pet celina: zimu, proleće, leto, jesen i zimu. Priča opisuje godinu dana života glavnog lika, Džoša, tokom kojih on doživljava brojne promene. Nakon niza po njegovom mišljenju loših odluka, koje su mu donele gorka razočaranja, on se odlučuje za skok u nepoznato.
Pošto se oseća jadno i skoro potpuno izgubljeno, Džoš odlučuje da na godinu dana sve odluke prepusti novčiću. Glava ili pismo – i to je to. Ono što počinje kao opravdanje za ludačke odevne kombinacije uskoro ga odvede u neočekivane avanture, na put oko sveta i pronalaženje sebe. Ovo je roman o ekstatičnim trenucima i pravim prijateljima, ali i o velikoj tuzi i razdvojenim braćama i sestrama. Ali pre svega, o intrigantnim izborima.
Iako je ton priče zabavan, prošaran šalama i sarkastičnim komentarima, on oslikava naše svakodnevne izbore, što Džoša približava čitaocima. U pojedinim trenucima saosećate sa njim, ali uskoro sebe zamišljate u ulozi lika koji pokušava da se izbori sa teškoćama rane zrelosti. Iako glavni događaji deluju izmišljeno, veći deo priče prikazuje mahom svakodnevne i uobičajene situacije. Uvid u misli glavnog lika romanu daje filozofski prizvuk, zbog čega je on nešto više od pukog zabavnog štiva. Natera vas da se preispitate i čak da ponovo doživite i ponovo razmislite o sopstvenim izborima, dok se istovremeno zabavljate. Uz to, detaljni opisi suptilno stvaraju realistične prizore. Savršeno odmereni dijalozi, razmišljanja i opisi tako živopisno dočaravaju likove i situacije da stičete utisak da stojite pored Džoša i njegovih prijatelja, i da kroz sve prolazite zajedno.
Ovaj osećaj se ponovio kada sam posetila neka od mesta koja se pominju u romanu. Čitajući o njima, prisetila sam se sopstvenih uspomena i iskustava. Čak sam porazmislila da li sam videla ljude nalik na one iz romana dok sam bila tamo. Na moje iznenađenje, videla sam brojne sličnosti između razgovora koje vode Džejmsovi likovi i onih koje sam ja imala sa mojim prijateljima dok sam obilazila ista mesta, zbog čega mi je roman još privlačniji i stvarniji.
„Kako novčić kaže“ je sjajna kombinacija ozbiljnih tema i blagog humora, i dobro je štivo za svakoga kome treba odmor od teških i prefinjenih dela. Lično baš i nisam ljubitelj romantičnih priča, ali ova knjiga je takva u pravoj meri, uz spontanu i zanimljivu avanturu.
Izvor: roarnews.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
Pošto se oseća jadno i skoro potpuno izgubljeno, Džoš odlučuje da na godinu dana sve odluke prepusti novčiću. Glava ili pismo – i to je to. Ono što počinje kao opravdanje za ludačke odevne kombinacije uskoro ga odvede u neočekivane avanture, na put oko sveta i pronalaženje sebe. Ovo je roman o ekstatičnim trenucima i pravim prijateljima, ali i o velikoj tuzi i razdvojenim braćama i sestrama. Ali pre svega, o intrigantnim izborima.
Iako je ton priče zabavan, prošaran šalama i sarkastičnim komentarima, on oslikava naše svakodnevne izbore, što Džoša približava čitaocima. U pojedinim trenucima saosećate sa njim, ali uskoro sebe zamišljate u ulozi lika koji pokušava da se izbori sa teškoćama rane zrelosti. Iako glavni događaji deluju izmišljeno, veći deo priče prikazuje mahom svakodnevne i uobičajene situacije. Uvid u misli glavnog lika romanu daje filozofski prizvuk, zbog čega je on nešto više od pukog zabavnog štiva. Natera vas da se preispitate i čak da ponovo doživite i ponovo razmislite o sopstvenim izborima, dok se istovremeno zabavljate. Uz to, detaljni opisi suptilno stvaraju realistične prizore. Savršeno odmereni dijalozi, razmišljanja i opisi tako živopisno dočaravaju likove i situacije da stičete utisak da stojite pored Džoša i njegovih prijatelja, i da kroz sve prolazite zajedno.
Ovaj osećaj se ponovio kada sam posetila neka od mesta koja se pominju u romanu. Čitajući o njima, prisetila sam se sopstvenih uspomena i iskustava. Čak sam porazmislila da li sam videla ljude nalik na one iz romana dok sam bila tamo. Na moje iznenađenje, videla sam brojne sličnosti između razgovora koje vode Džejmsovi likovi i onih koje sam ja imala sa mojim prijateljima dok sam obilazila ista mesta, zbog čega mi je roman još privlačniji i stvarniji.
„Kako novčić kaže“ je sjajna kombinacija ozbiljnih tema i blagog humora, i dobro je štivo za svakoga kome treba odmor od teških i prefinjenih dela. Lično baš i nisam ljubitelj romantičnih priča, ali ova knjiga je takva u pravoj meri, uz spontanu i zanimljivu avanturu.
Izvor: roarnews.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin
