Kakva slikovnica! Kora je devojčica sa problemom – sputavaju je nespokojci. Uvek prisutna dilema „a šta ako...?“ je u ovoj priči otelotvorena u raznim šarenim čudovištima. Kako se približava dan njenog klavirskog recitala, Korine brige postaju sve veće i dugotrajnije. Ali devojčica Stela razgovara

Kao prvo, moram da odam priznanje autorki za ovako obiman i raznolik skup izuzetnih žena iz prošlosti. Priznajem, za većinu njih nisam nikad čula i drago mi je da sam imala priliku da ih upoznam i saznam bar nešto o njima, njihovim životima i stremljenjima. Ovo su žene koje su bile željne znanja, uč

O da! Ovo je triler koji se čekao! Priznajem da me u poslednje vreme trileri nisu... pa, uzbuđivali. Svi su mi nekako mlaki... Ili nisu pravi trileri, ili počnu odlično, a kraj im bude naprosto smešan, ili su veoma dosadni do poslednjih nekoliko poglavlja. To nije slučaj sa ovim. Ovaj je ispunio oče

Ova knjiga mi je ganula srce. Tvrdim da je ovo najbolja biografija koju sam ikada pročitala. A trebalo mi je neko vreme da se nakanim, iako sam želela da je pročitam čim sam čula da izlazi. Igrom slučaja mi je zapala pod ruku i znala sam da ne smem da propustim priliku. Ima toliko toga što nisam zna

Njegov prvi roman objavljen je 1966. godine. Iste godine premijeru je doživeo njegov danas legendarni komad „Psovanje publike“. Od tada je objavio bezbroj komada, romana, pesama i kratkih priča. Zbog knjige „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju“ optužen je da ne

Gde su vrata patnje i da li čovek može da ih mimoiđe, ključna je nedoumica koja provejava kroz najnoviji roman Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“, koji je nepravedno mimoišla Ninova nagrada za prošlu godinu, ali koji je svejedno dobio priznanje „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jezi

Neumoran je, kao i uvek, Dejan Cukić na više frontova, a ovih dana ponovo je u fokusu prevodilački deo. U izdanju Lagune objavljena je decenijama stara biografija Džima Morisona i grupe Dors „Niko se odavde neće izvući živ“ autora Džerija Hopkinsa i Denija Šugermena, ali sada sa reprezentativnim pre

Pripovest o heroju Kubanske revolucije Ernestu Če Gevari predočena je u Krstićevom romanu sa pozicije sveznajućeg pripovedača. Kako je posredi romaneskna obrada istorijskih događaja, to je signal da je autorova namera bila da, kroz koliziju činjenica i fikcije, oblikuje neku vrstu istine čiji status