Iako o memoarima postoji niz predrasuda, pa i da su redovno pristrasni, dakle i neobjektivni, bez njih ne mogu ni istorija ni književnost. Kad bi se zaista zanemarili svi memoarski (pa i autobiografski) zapisi, istoriografija bi bila osiromašena za mnoga (često i ekskluzivna) saznanja, a ni kvalitet

Ovo je veoma snažan i duhovit roman. Nažalost, kako u stvarnom životu tako i u ovom romanu postoje deca koja nemaju preča posla nego da ismejavaju nekoga. Ema, glavna junakinja ove knjige, nije takva. Ona samo želi da izbegne takvu decu u školi i otkrije svoje pravo lice. Ema je devojčica koja ne vo

Dobar deo autobiografije Vudija Alena tiče se, razumljivo, njegovog posla; od početaka u pubertetskim godinama – pisanja šala za štampu i scenarija za stripove, kasnije i za televiziju i kinematografske projekte, pozorišnih učešća, sve do onog po čemu je najpoznatiji: glumi, režiji, pa i stvaranju p

Svi znate za one čuvene floskule: Tako treba, Zna se i Mora tako. To najčešće zvuči: „Tako treba da se radi kad je teško, to se, brate, zna, a i jednostavno mora tako.“ U stvarnosti to su ljudske izmišljotine. Ne postoji univerzalni recept za to šta i kako treba, to zna se služi da pokrije neznanje,

U trenutku suočavanja sa neobjašnjivim planetarnim problemom i zapitanosti nad samim opstankom, preispitivanje svih postojećih zbivanja i njihovih uzroka i posledica najveća je glavobolja ljudskog uma. Tokom 2021. godine pojavio se osmi po redu roman književnika i novinara Branislava Jankovića „Zida

Knjiga „Kako se čitaju deca“ je prva i jedina „roditeljska“ knjiga, koju sam pročitala od prvog do poslednjeg slova. Uprkos činjenici da sam se borila sa gajenjem i vaspitavanjem troje dece, potpuno shvatajući da za sve postoji knjiga kao pomoć i da u knjigama živi mudrost, sve knjige na tu kompleks

Fauls se pita: „Sa čime se suočavamo u devetnaestom veku? To je doba u kome je žena bila sveta; i gde ste mogli da kupite trinaestogodišnju devojčicu za nekoliko šilinga, ako biste je želeli na samo sat ili dva. Vreme u kom je sagrađeno više crkava nego u čitavoj prethodnoj istoriji zemlje; i gde je

„Trg je bio popločan sivkastocrvenim kvadratima, a na sve četiri strane nalazile su se kolonade, u kojima su bile male radnje. I ona nije dobro znala put do njega, a bilo joj je čudno kako bi svako koga bi pitala za taj trg samo odmahnuo glavom kao da prvi put čuje za njega. Ovoga puta stigla je bez