Za knjigu koju je Maja S. Bašić sastavila od svojih razgovora sa pedagogom i edukatorom Vladom Ilićem moglo bi se reći da je zbornik intervjua, ali je ipak najtačnija ona odrednica koju je sama autorka istakla u podnaslovu: razgovaranja. Termin razgovaranja sasvim pristaje i uz naslov „Lice bez mask

Za knjigoljupce se u srpskim knjižarama pojavio prevod nedavno objavljenog dela britanskog pisca Sajmona Sibaga Montefjorea (1965) „Govori koji su promenili svet“, koga su čitaoci već upoznali u izdanjima Lagune. To su „101 heroj svetske istorije“, „Staljin: Dvor crvenog cara“, „Jerusalim“ i „Pisma

Šta god mislili o „kralju bitnika“ Džeku Keruaku, ne može se poreći da je njegovo najpoznatije delo, poluautobiografski roman „Na putu“, imalo velikog uticaja na književnost i svet kao takav. Poznati pisac je u jednom trenutku postao žrtva sopstvene popularnosti. Nesposoban da se nosi sa novostečeno

„Životinjska farma“ je roman alegorija, predstavlja kritiku Staljina i staljinizma, ali i svakog totalitarnog režima. Kako je nastao u periodu 1943-44, u vreme kada su odnosi Britanije i Sovjetskog Saveza bili najbliskiji, predstavljao je i svojevrsno upozorenje britanskoj državi. Vlastelinska farma

Medi Goldblum je skovala plan da joj sve u životu bude savršeno – od karijere u modnoj industriji i otmenog stana u Njujorku do dečka, pedijatra. Kada njen bivši momak Čejs Blek ponovo uleti u njen život sa potpuno neverovatnim zahtevom, njena prva reakcija je da ga odbije. Ali on samo želi da ispun

Zbirka pripovedaka Gorana Skrobonje (1962), jednog od vodećih domaćih autora žanrovske fantastike, pod naslovom „Klopka i druge priče“, sadrži 12 proza nejednake dužine, u rasponu od minijatura do pripovetke, koje su izašle iz njegove spisateljske radionice u poslednjih nekoliko godina, neretko kao

Te 1938. godine, tada dvadesettrogodišnji Ulrih Aleksander Bošvic napisao je „Putnika“ vrtoglavom brzinom za samo nekoliko nedelja, odmah nakon Kristalne noći. U romanu ispisuje gotovo filmski portret junaka koji je najbezbedniji kad je u pokretu, jer svako mirovanje je rizično. Takva je i priča: ka

Knjigu „Intervjui sa životinjama“ napisala je Marija Manjeru. Ilustrovala je Ester Ernando. Ne znam kako da procenim šta je lepše: da li me je više očarao tekst ili slika. Podjednako će vas zabaviti. Dok sam čitala ovu knjigu, osećala sam se kao da sam i ja životinja koja daje intervju. U njoj se kr