„Đavo uvek nosi crno“ – roman čije stranice gore pod prstima
Medi Goldblum je skovala plan da joj sve u životu bude savršeno – od karijere u modnoj industriji i otmenog stana u Njujorku do dečka, pedijatra.
Kada njen bivši momak Čejs Blek ponovo uleti u njen život sa potpuno neverovatnim zahtevom, njena prva reakcija je da ga odbije. Ali on samo želi da ispuni poslednju želju svoga oca koji je na samrti. Iako je on muškarac koji joj je slomio srce, ne bi trebalo da joj bude teško da glumi njegovu verenicu, naročito ako će dobiti priliku da gleda kako se taj arogantni đavo koprca.
Sledi čitav niz događaja koji će u Medinom životu odjeknuti kao detonacija – a kada Čejs spusti gard, oboje će biti primorani da se suoče sa stvarnošću.
Kažu da neprijatelje treba držati blizu. Ali šta ako vam je neprijatelj istovremeno i čovek kojeg volite?
Zadovoljstvo je zagarantovano! Stojim iza ovih reči kada čitam svaki roman L. Dž. Šen. Trebalo mi je malo vremena da se povežem sa likovima, ali roman čini dobrim upravo što posmatrate kako junaci rastu i postaju ljudi koji treba da budu.
Medi Goldblum je luckasta i dobrodušna dizajnerka venčanica koja pati od sklonosti ka mučeništvu i zavisnosti od izvesnog Čejsa Bleka, direktora firme Blek & Co, otelotvorenja đavola, personifikacije arogancije. Mislila je da se rešila tog ljigavca koji ju je prevario, a onda se on nakon šest meseci ponovo pojavio sa predlogom od kojeg joj je srce zadrhtalo i koji nije mogla da odbije.
Čejs Blek je sarkastični skot bez filtera. Verovao je da je ljubav prolazna i da se veze kupuju na kilo, sve dok nije upoznao Mučenicu Medi. Ženu bez osećaja za modu i bez samopoštovanja. Kada je njihova veza počela da postaje previše komforna, Čejs ju je prekinuo na ekstremno bolan i destruktivan način. Sada se vraća da moli (u stvari, Čejs ne moli, on manipuliše) Medi za pomoć, kako bi sa njihovom lažnom vezom pomogao svom smrtno bolesnom ocu da poslednje dane života provede srećan.
Baš mi se svidela ova priča. Mnogo toga se dešava. U pravom autorkinom maniru – ima dosta strahova, smeha, tuge i osvete zbog kojih sam okretala stranice kao da mi gore pod prstima. Medi je na početku neverovatno naivna, ali onda počinje da se priziva pameti i ostaje čvrsta u odluci da napusti Čejsa kada se sve završi. Srce mi se slamalo zbog njenih očajničkih pokušaja da očuva svoj integritet i dobrodušnost pored čoveka koga bih najradije šutnula između nogu. Čejs je na početku zaista mrzak lik. Postepeno postaje drag, kako čitalac polako saznaje istinu o njegovoj razorenoj porodici i razlozima zbog kojih odguruje Medi od sebe. Međutim, njegov veličanstveni javni gest na kraju romana potpuno me je ubedio u njegove prave namere prema Medi. Bukvalno sam zatapšala od radosti!
Dopala mi se Medina sarkastična prijateljica i komšinica Lejla, koja uvek daje prave savete. Dok Čejsov tata polako gubi snagu, postaje nam jasno da Čejsova porodica voli Medi kada prihvate njenu čudnovatost i saosećajnost. Čejsov brat Džulijan i njegova žena Amber u tome su izuzetak, mada će se stvari na kraju razrešiti, nakon mnogo haosa i zabijanja noža u leđa. Čejsova neodoljiva nećaka Klementina, koju Čejs iz milošte zove Slinavčica, ostavlja bez daha svojom pojavom. A Čejsov tata Ronan ističe se po tome što pruža Čejsu najbolje savete.
Sa zadovoljstvom preporučujem roman „Đavo uvek nosi crno“ čija se priča lagano odvija, koja dovodi do suza i podseća nas da budemo ono što jesmo, da se borimo za ono u šta verujemo i da preuzimamo odgovornost za sopstvene postupke. Ovo je knjiga koju ćete sa zadovoljstvom pročitati, a pamtiti dugo.
Autor: Šeron Klejton
Izvor: eclecticreview.com
Prevod: Borivoje Dožudić
