Za roman „Klub ponoćnih plivačica“ izdavač kaže da je „emotivna priča o nalaženju novih prijatelja i življenju života punim plućima“. Radnja se odvija u priobalnom seocetu na zapadu Irske i govori o tri žene – sve tri traže odgovore, sve tri traže mir u svojim životima. Lusi je lekarka koja radi u j

Prvi deo naslova romana „Smrtni i besmrtni život devojčice iz Milana“ italijanskog autora Domenika Starnonea (1943) u suštini nosi znatno veću težinu od završnog. Počev od toga što devojčica iz Milana to zapravo nije, već joj se pridaje takvo poreklo zbog njenog tečnog književnog jezika kakav se pri

Sjajno je vratiti se u Uvalu! Imajte na umu da je prošlo petnaest godina od kraja Demonskog ciklusa, kada su ljudi potukli stvorenja tame, ali iskreno, mnogo toga ovde još deluje dobro poznato i drago. U „Pustinjskom princu“, kojim počinje novi serijal pod nazivom Dolazak tame, sledeća generacija do

„Možda uvek postoje najmanje dva vremena u čijem se međuprostoru, tamo gde jedan vremenski kanal dodiruje ili se čak tare o drugi, nalazi ljudsko biće, nevoljni saučesnik u igri protoka vremena? Kao da je vreme za njega izgubilo onaj prethodni značaj, kakve-takve hronologije u dešavanju.“ – misli su

Odupirem se ovim novim, naglavačke izvrnutim vrednostima. U ovom društvu gde su vrednosti izvitopirene, okrenute naglavačke i tako izdeformisane, levitiraju rasplinute. Neki paradoks vrednosti uzeo je maha, meljući sve pred sobom. Kultura se polako razliva u amorfnu celinu, gde umesto ovacija baleri

Beogradska Laguna nedavno je objavila knjigu istoričara Sajmona Sibaga Montefjorea „Katarina Velika i Potemkin“. Montefjore je odličan pisac. Njegove knjige (ovo mu je prva, a kada je izašla, Mik Džeger ju je zdušno promovisao, otvorivši tako ovom romanopiscu, istoričaru, TV autoru brojna vrata, što

Marija Kalas ostala je upamćena kao jedno od najvećih imena u umetnosti dvadesetog veka. Operska publika ju je obožavala zbog glasa koliko i harizme koju je imala, dok su se oni koji u operske dvorane nisu mnogo zalazili bavili njenim životom van scene obeleženim nesrećnom ljubavi s Aristotelom Onaz

Engleski pisac H. Dž. Vels (1866–1946) ostao je zapamćen kao „otac naučne fantastike“ zbog svojih najboljih romana „Rat svetova“ i „Nevidljivi čovek“. Višestruke uspele ekranizacije, kao i čuvena pometnja koju je 1938. napravio Orson Vels radio-adaptacijom „Rata svetova“, doprineli su velikoj popula