Kada se roman „Zulejha otvara oči“ pojavio u Rusiji 2015. godine, mlada debitantkinja Guzelj Jahina doživela je instant slavu. Ovo delo istorijske fikcije ispreda priču o Tatarki koja je proterana u sibirsku divljinu zbog toga što je bila „kulak“, odnosno relativno imućna seljanka. Naslov knjige, ko

Maternji jezik Džumpe Lahiri je bengalski, engleski je jezik sredine u kojoj se formira kao autorka, ali danas piše isključivo na italijanskom. Zahvaljujući lepezi književnih uticaja od Ovidija do Gogolja i Foknera, Džumpa Lahiri uverljivo portretiše regionalizam u književnosti i tragikomediju u živ

Da li smo ovim romanom dobili ono na šta smo od Matijevića naviliki? I da, i ne. Roman je ispripovedan u prvom licu, omiljenom autorovom postupku, čime se postiže sugestivnost i ističe upečatljivost slike sveta i junaka. Navikli smo na marginalce, iščašene likove, retoriku „pohvale ludosti“, izokren

Madlin Martin piše istorijsku fikciju koja osvetljava malo poznate aspekte Drugog svetskog rata. U knjizi „Diskretna špijunka“ ona otkriva ulogu američkih bibliotekara koji su radili na sakupljanju novinskih i propagandnih tekstova objavljivanih na teritoriji neutralne Portugalije, kako bi pomogli a

Nisu svi delovi Afrike isti, ali Afrika kakvu je mi u Evropi zamišljamo, to je upravo Kenija, koja je dobila ime po planini najbližoj nebu, zavejanoj snegovima, u žarkom pojasu ekvatora. Bujni život odvija se u beskrajnim savanama sa lavovima, zebrama, slonovima, nosorozima, žirafama... Nadasve, tu

Pročitala sam neka njegova dela ranije, ali da bih se pripremila za rad sa Taijom Macumotom na festivalu tokom kog je bio gost, pročitala sam sva njegova dela koja sam mogla da nađem, a čak sam se vratila i onima koja sam već čitala. A on je napisao zaista mnogo toga. To što sam u periodu od dva mes

Dvadeseti vek započeo je mitom o ubrzanju i progresu, što se odrazilo na sve aspekte ljudskog znanja – od metalomehanike, kao nove industrijske grane, do umetnosti i književnosti, sa italijanskim pesnikom, dramskim piscem i, što je najvažnije, tvorcem manifesta futurizma Filipom Tomasom Marinetijem.

U Laguni smo ranije već imali prilike da čitamo zasebne knjige o Grejs Keli i Odri Hepbern, ali nam sada Kristina Morato spaja nekoliko najvećih diva zlatnog doba Holivuda u „Boginjama Holivuda“, opisujući nam živote ne samo Grejs Keli već i Rite Hejvort, Elizabet Tejlor i Ave Gardner van svetlosti