Postoji ona stara mudrost o pisanju, kako nije bitna tema već način kako se ispriča priča. A da teme mogu biti sasvim obične, svakodnevne, uspomene koje delimo svi mi rođeni šezdesetih i sedamdesetih godina (oh, prošlog!) veka na ovim prostorima, kada se živelo srećnije i bezbrižnije, dokazuje ova k

Sedam tomova „Izabranih dela Selimira Radulovića“ publikovano je „u susret sedamdesetoj godini rođenja pesnika“, ali je simbolika broja sedam višestruko semantizovana, koliko autopoetički, toliko i u kontekstu koncipiranja svih knjiga. Broj sedam je, naime, u okvirima univerzalne simbolike obeležje

Pun nepredvidivih obrta, roman „Priznanja“ japanske autorke Kanae Minato, posle koga nikada više nećete gledati isto na učionice, istražuje očajanje i granice kazne. Priznaću vam nešto... Ponekad, kada sam posebno dobre volje, uljuljkujem se u uverenju da živimo u najboljem od svih mogućih svetova.

Nakon „Godine bez proljeća“ Adnana Repeše, Laguna nam donosi još jednu knjigu koja nas vodi na gorki put u devedesete u samo grotlo ratnih dešavanja u Bosni. Nagrađivani bosanski pisac, pesnik i esejista Elvedin Nezirović, poznat po svom društveno angažovanom radu, novim, četvrtim po redu, romanom „

Zanimljivo je da je japanski pisac Điro Asada (1951), potomak jednog od samuraja Tokugavinog šogunata, bio toliko inspirisan Jukio Mišimom da je pristupio vojsci u kojoj, doduše, nije ostao suviše dugo. Asada svakako nije tipična pojava na književnoj sceni – u mladosti je bio povezivan sa jakuzama o

Ukoliko je Sidarta Mukardži (1970) kod nas najpoznatiji po Laguninom izdanju knjige „Gen“, koja je u Srbiji dobila nagradu za doprinos popularizaciji nauke, u svetu se posebno pročuo svojim prvencem The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer (koji bi se mogao prevesti kao Vladar svih bolesti

Pred opasnošću da bude raskrinkan i uhvaćen u laži, čovek je katkad spreman svašta da uradi. Upravo je ta opšte poznata činjenica poslužila Majku Gejlu kao zaplet nežnog i zabavnog romana „Svi ti usamljeni ljudi“ koji se, pun obrta i neočekivanih trenutaka, ipak završava nadom i optimizmom. Hjubert

Iako ga kritika ne smatra zenitom književnosti Fjodora Dostojevskog, to nipošto nije zbog „Kockara“, već strahovite konkurencije drugih romana večnog ruskog pisca. Valjda zbog nevelikog obima, a možda jer ga je morao napisati brzo, kako bi se izbavio iz dugova u koje je povremeno upadao. Dobrim delo