Otac ferarija, slavni vozač trkačkih automobila i osnivač fabrike koja je njegovo prezime uzdigla do simbola modernih Apenina, bio je enigmatičan čovek. Iako su o njemu čitavog života kolale spektakularne i skandalozne glasine, prošle godine uobličene u biografski film, sam je retko davao intervjue.

Američki umetnik Kristofer Denis (1967) iza sebe je imao dvadesetak ilustrovanih knjiga za decu, uključujući i čuveni serijal fantastike za mlade Redvol poznatog britanskog pisca i pustolova Brajana Žaka (1939-–2011), kad je 2022. objavio svoju prvu slikovnicu „Vitez sovuljak“ u kojoj kao autor potp

Osmi roman turskog romanopisca i scenariste Hakana Gundaja (1976) govori o dvoje sasvim različitih – glavnih – junaka, koji su povezani na najdirektniji mogući način: ona, Zera, majka je protagoniste Zamira. Mati je žrtva patrijarhalnog sistema – roditelji će je, u skladu sa pravilima religije, dati

Već sam pisao o integralnoj verziji „Konstantinovog raskršća“, a sada je red da se osvrnem na knjigu „Serafim: Hronike Nemanje Lukuća“, koja je istovremeno prednastavak i nastavak hita Dejana Stojiljkovića. Kao što podnaslov „Serafima“ obećava, u pitanju su priče iz univerzuma „Konstantinovog raskrš

U svojoj slavnoj knjizi „Obični ljudi. 101. rezervni policijski bataljon i konačno rešenje u Poljskoj“ iz 1992. godine, istoričar Kristofer R. Brauning postavlja jedno „malo“ pitanje: kako je bilo moguće da u Hitlerovoj Nemačkoj obični ljudi – radnici na dokovima i vozači kamiona, magacioneri i građ

Iščekujući roman „Serafim: Hronike Nemanje Lukića“, u kome se čuveni Stojiljkovićev junak „vraća u akciju“, na red je došla integralna verzija „Konstantinovog raskršća“, velikog književnog hita koji je proslavio Stojiljkovića i koji se, deceniju i po od prvog objavljivanja, još uvek rado čita. Osvež

„Medaljoni“ završavaju i zaokružuju veličanstveni serijal iz domena publicistike „Siluete starog Beograda“ koji na neki način sažima i na jednom mestu sakuplja životno delo našeg slavnog kozera Milana Jovanovića Stojimirovića, čuvenog književnika, diplomate, novinara i arhivara, koji je svoja saznan

Kada se liričar lati proze, šest stotina stranica se i čine kao pesma – katkad tužna i razigrana, ali uvek kvalitativno dosledna, kritična i prošarana simbolikom. Upravo je takav roman „Doktor Živago“ Borisa Leonidoviča Pasternaka (1890–1960), moskovskog pesnika iz intelektualne porodice i kritičara