Kada nas je Teri Pračet 2015. godine napustio, ostavljajući ogromno zaveštanje i armiju sledbenika koji su nastavili da iznova ili prvi put čitaju njegove brojne romane o Disksvetu, ali i dela dečje književnosti i ostale satelite koji kruže na njegovoj spisateljskoj orbiti, držali smo se njegove opa

Pisana jednostavnim stilom, kao hronološki prikaz života jednog psa, džukca, kako ga Tokin naziva, deluje kao da je knjiga tu da bi decu naučila kako životinje razmišljaju i kako se ponašaju. Tu nas Tokin vara jer tek kada završimo sa čitanjem neke glave koja je na prvi pogled veoma jednostavna – re

Razgovarajući s piscima kako u zemlji tako i u inostranstvu, saznao sam da većini njih u procesu stvaranja knjige najviše muke zadaju dve naizgled proste stvari: pisanje sižea i osmišljavanje naslova. Višestruko nagrađivani književnik Mirko Demić te probleme očito nikada nije imao, te nam se nakon l

„Tuga i krivica bile su u nama okamenjene, čvrste i strašne kao preparirane životinje.“ Ovakva sumorna i gorka poređenja nemaju samo jednokratnu upotrebnu vrednost u trećem romanu Tanje Stupar Trifunović i ne opisuju samo žalost, muku i teskobu uznemirenih mladih duša na pogrebu. Jaram i tuge i kriv

Kada imam omiljenog autora, pa mu izlazi nova knjiga, imam veliku strepnju da li će mi se svideti, a još kad ga lično poznajem i posebno volim, e onda je to dvostruko. Tako je bilo i sa „Neočekivanom“ – jedva sam čekala da je uzmem u ruke i pritom duboko udahnula… i već sa prvim stranicama odahnula,

Nakon što je pokorila svetske top-liste najprodavanijih knjiga romanom „Ona koja je postala Sunce“, nagrađivana spisateljica Šeli Parker-Čan nadovezala se na njen uspeh drugim delom „Onaj koji je udavio svet“, nastavljajući u njemu reimaginaciju istorije i svoju fiktivnu pripovest o siromašnoj devoj

Razumljivo je što nisu malobrojni čitaoci koji preskaču uvode knjiga, pa čak ni oni što im posvete pažnju tek kada ostave sav preostali tekst knjige za sobom. Jer uvod može da na izvestan način programira deo publike ili pokvari užitak posredstvom raznih spojlera. Međutim, u slučaju knjige „Draga Do

Žudeći da upoznam književne svetove koji su mi sasvim nepoznati, odavno se nisam vraćala stvaralaštvu Dragana Lukića. Dakle, godinama se nisam setila svoje davnašnje radosti kada se pesnikove naočare teških stakala ukažu na ekranu, tik ispod uštirkane šustikle. Takođe, decenijama mi nije palo na pam