Prikaz luckastih priča Igora Kolarova: „Burence“ na dar malim čitaocima
Zbirku kratke proze Igora Kolarova naslovljenu „Burence“, prvi put objavljenu 2007. godine, otvara pričica o Tigiju, koji u tami jednog bureta, poput nekog savremenog Diogena, zaklonjen od buke i jarkog svetla, dovoljan sam sebi, smišlja neobične i zanimljive pripovesti. Ovaj junak neobičnog imena, kakvi su i svi oni koji se sreću, trepću, šetaju, klackaju, raduju, plaču i razmišljaju na stranicama Kolarovljevog autentičnog i autohtonog književnog dela, verovatno je još dete jer mu nije tesno u jednom malenom buretu, dakle burencetu (ali jeste u svetu!). Baš kao i Isidora Sekulić, koja svoju ranu usamljenost i osećanje izdvojenosti opisuje u svojoj čuvenoj istoimenoj priči, Tigi se tu predaje mašti. „To je njegovo posebno, tajno mesto“, kaže narator, i dodaje: „Da, on je tamo i izmišlja priče. Pokloniće ih svakome kome su, možda, potrebne.“
A one su, pisane u različitoj formi, luckaste kako im glasi podnaslov, ali mudre i potrebne svima onima koji su na ovom svetu zbunjeni, kojima je dosadno, koji su povređeni, koji se inate, koji veruju da zaslužuju bolje, vedrije i lepše mesto od onog na kome su se zatekli. One koji su pročitali makar jedno jedino delo Igora Kolarova – ne treba u to posebno ubeđivati. Njima je već dobro poznato da je Kolarov deci 21. veka poklonio književnost kakvu zaslužuju i koja, iako najčešće zasnovana na paradoksu i apsurdu, na nepredvidiv i vrcav način progovara o najvažnijim problemima svojih čitalaca, uspevajući da ih razgali humorom i predoči im skrivenu, ali oplemenjujuću i nežnu sliku sveta. Ovaj književnik je dobro poznavao naraštaj kome se obraćao svojim stvaralaštvom, pa je zato njegova proza kratka, a i najobimnija romaneskna dela sačinjena od fragmenata.
Ali ta sažeta, neretko lirski intonirana ostvarenja, mladom čitaocu odraslom uz brojne medije i novu tehnologiju, nenametljivo nude mnogo smisla i lepote. Pri tome ga podstiču da se suoči sa nedoumicama, svojim manama i slabostima, da se odupre nasilju i uvredama, kao i da nikada, ama baš nikada, ne zaboravi da na svetu, bez sumnje, postoji neko sa kim će pobediti usamljenost. Svaki od tih kratkih pripovednih tekstova, bilo da je u formi dijaloga, u obliku pisma ili da sadrži dodatne komentare, uputstva ili pomoćnu priču, zapravo je otvoren poziv detetu da se i samo čitavim svojim bićem uključi u stvaranje i da čitanje doživi kao vlastiti autorski čin.
Onima koji do sada nisu u rukama držali nijedno ostvarenje Igora Kolarova, postaće jasno da su im ove priče i te kako potrebne, čim otvore novo izdanje „Burenceta“, koje se nedavno pojavilo zahvaljujući Izdavačkoj kući Laguna. Dovoljno će biti da im pogled padne na rečenicu kao što je ova: „Male Ane imaju pametnija posla od toga da budu pametnije od ostalih.“ Ili ovu: „Ono što ne možeš s nekim, uvek možeš s nekim drugim.“ Ili bilo koju drugu misao koja ih čeka u ovoj čudesnoj zalihi duhovnosti.
I svako dete pronaći će priču koja mu je nužna baš u ovom času: da se nasmeje, da oseti utehu, da se spase od svega što mu preti. I začudo: svaki od mladih čitalaca odabraće drugu priču. Između ostalog, to čudo je moguće zato što je njihov autor, književnik Igor Kolarov, i stvarao verujući da knjige mogu da imaju ogormne tiraže, a da svaki čitalac postoji samo u jednom jedinom primerku.
Autor: Olivera Nedeljković
