Pisac Toma Šleser knjigom „Monine oči“, velikom delu inicijacije u umetnost i u život i priči o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, poziva čitaoca na put kojim se jača duh i umanjuje nesigurnost. Devojčica Mona stoji pred slikom „Venera i tri gracije uručuju darove mladoj devojci“ Sand

Biografiju Tupaka Šakura, pored vernih obožavalaca njegovog lika i dela, mogao bi, a i trebalo da svako pročita – svaka osoba koja u ovom svetu teži za ravnopravnošću i pravdom. Igrom slučaja odgajana sam u porodici gde su mi i prerano preporučivani „Koreni“, gde mi se često govorilo o teškoj neprav

Nataša Lester piše očaravajuće istorijske romane ispunjene emocijama, a „Kuća na Rivijeri“ od toga nimalo ne odudara. Radnja je pretežno smeštena u Francuskoj i odvija se kroz dve vremenske linije koje prate priče snažnih žena koje se bore da pronađu svoje mesto u svetu. Elijana je mlada Francuskinj

Još od početka godine, kada sam prvi put čula za „Kostancu“, znala sam da će ova knjiga biti savršena za mene. Radnja je smeštena u Rim 17. veka, a junakinja Kostanca, zasnovanana stvarnoj ličnosti, upušta se u sudbonosnu vezu sa vajarom Berninijem. Njihova priča obiluje strašću, opsesijom, umetnošć

Mirjana Đurđević je napisala knjigu koja od prve do poslednje stranice pleni. Uvukla nas je u upoznavanje istorije moderne Srbije/Jugoslavije/Evrope pokušavajući da svojoj dvojnici/sebi dvanaestogodišnjoj učini školske lekcije iz istorije zanimljivim. Sve vreme odnos stare žene i devojčice je igra p

Prirodna crvena kosa je veoma retka, ima je svega jedan do dva posto ljudi (doduše, taj procenat je nešto veći u severnoj i severozapadnoj Evropi nego u ostatku sveta). Talentovani pisac Darko Tuševljaković, dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost, priču svog novog romana

Istraživanje književnosti za mlađe tinejdžere vratilo me je autorima za koje sam, iskreno govoreći, verovala da sam davno prerasla. Kakva zabluda. Književnost za decu se nikad ne preraste – ona, zapravo, stoji kao uvertira u svet čitalaca, ali i kao sigurna luka u koju se uvek možemo vratiti kada se

Kada se u sceni predstavljanja glavnog junaka dogodi smrt, čiji je dotični neposredni svedok, to može biti signal za dve stvari. Prva je anticipiranje sudbine samog protagoniste (na primer, Ana Karenjina i železnička nezgoda na mestu i u danu kada upoznaje Vronskog), a druga podstrek da se promišlja