Prikaz romana „Vrtovi, pilule i zavese“: Zagrliti vlastiti život
Junakinja prvog romanesknog ostvarenja Fride Šarar, naslovljenog „Vrtovi, pilule i zavese“, četrdesetosmogodišnjakinja je koja, nakon dugogodišnjeg nastojanja da svoj bol za umrlim roditeljima učini podnošljivijim i da se izbori sa posledicama neizmernog gubitka, doslovno gubi tlo pod nogama.
Sonja je, naime, dizajner enterijera, ali se njena umetnička interesovanja i duhovni darovi ne iscrpljuju u toj primenjenoj umetnosti. Ona je (očito je u svakom detalju na koji je uredila svoj, prividno idilični život) perfekcionista i osoba autentičnog stila, posvećenik lepote u svim njenim pojavnim oblicima. Predani je čitalac, koji se u trenucima najtežih kriza umiruje iščitavajući zahtevnu literaturu poput Džojsovog „Uliksa“ i Vitmanove čuvene zbirke „Vlati trave“, duboko introspektivno biće koje u svakom slobodnom trenu preispituje i procenjuje svoje i postupke bližnjih, duboko prodirući kroz slojeve pojavnog, uvek i u svemu tražeći viši smisao. Još od mladalačkih dana ona poseduje jasnu svest da nije prosečna, pa i ne nastoji da se prilagodi svetu koji je, prema njenom nepokolebljivom uverenju, pogrešan i nepopravljiv. Stoga se i ne libi da prema svemu što ne zadovoljava njene visoke etičke, intelektulne i estetske kriterijume, pokaže otvoren prezir ili čak i svojevrsno gađenje.
Još na samom početku svoje karijere, koristeći niz odbrambenih mehanizama, Sonja uspeva da iz svog poslovnog okruženja eliminiše sve što narušava besprekorni poredak i sklad. Na taj način uspeva da svoj savršeno dizajnirani život sačuva od svih remetilačkih faktora, sve dok se direktno ne suoči sa događajima nad kojima ne može da ostvari kontrolu. Smrt oca, a ubrzo zatim i majke, udarci su koji njenu misao opsesivno upravljaju ka vlastitoj neumitnoj konačnosti. Strah od smrti poništava isprva sve što je prijatno, a potom i sve što smislom ispunjava njeno postojanje. Iako prefinjenog izgleda, koji i u punoj zrelosti privlači poglede okoline, ona vlastito lice doživljava kao mapu prolaznosti na kojoj svakodnevno i pomno ispituje nove nesavršenosti. I njen dugogodišnji brak sa Brankom, utemeljen na bezuslovnoj ljubavi i istinskom poštovanju, iako ne bez konflikata i suočavanja dveju različitih priroda, zapašće u krizu. Junakinju romana „Vrtovi, pilule i zavese“, decenijama iscrpljivanu anksioznošću i ruminacijom, to razočarenje dovešće i do potpunog psihofizičkog sloma, nakon čega će biti prinuđena da potraži stručnu pomoć.
Naime, nakon iznenadnog pada na ulici i eliminisanja mogućih zdrastvenih uzroka koji mogu dovesti do situacije u kojoj se našla, ona odlazi na psihički oporavak u stacionar. Idilični, sofisticirano uređeni prostor, okružen bujnim vrtovima, Sonja s prezirom naziva čas ludnica, čas ludara, iako boravak u velelepnom zdanju na skrovitom mestu, izdvojenom iz buke i meteža savremenog sveta, u izvesnom smislu predstavlja ostvarenje njenog mladalačkog sna o rajskom sanatorijumu u koji se čovek može skloniti i ponovo uspostaviti duhovnu ravnotežu. Zabrinut zbog Sonjine višegodišnje prenapetosti i opsesivnog napora da u kosmičkom neredu sve drži pod strogom kontrolom ne bi li eliminisala svaku moguću neizvesnost, njen suprug Branko o tom poznatom lečilištu eufemistički govori kao o mentalnoj banji u kojoj, uz vrhunsku stručnu pomoć i delotvornu terapiju, pacijenti uspevaju da povrate spokoj i životni entuzijazam.
Boravak u tom izolovanom prostoru, koji zadovoljava njene visoke estetske kriterijume, snažno će uticati na sredovečnu junakinju Fride Šarar. Novo okruženje i poznanstva ispuniće njeno biće neočekivanim dilemama i sasvim drugačijim preispitivanjima od onih na koje je navikla. Od žene koja je sa bezbedne distance posmatrala vlastiti život kako prolazi, Sonja se preobrazila u osobu koja želi da živi, ispunjena svim onim osećanjima za koje je mislila da su davno i zauvek iščilela. Ili je, možda, ta odluka samo još jedna u nizu sabotaža vlastitog oporavka? Do tog i odgovora na mnoštvo drugih pitanja svaki čitalac ovog psihološkog romana mora doći ponaosob, pomno iščitavajući delo Fride Šarar, ali i samoga sebe.
Autor: Olivera Nedeljković
