Prikaz romana „Tigar i vuk“: Kad se duše moje vezane razdvoje
Ime Adrijana Čajkovskog poznato je u krugovima ljubitelja naučne i epske fantastike, a nedavno je prevedena njegova knjiga „Tigar i vuk“, prvi deo trilogije Odjeci pada.
Ono po čemu je zanimljiva knjiga „Tigar i vuk“, koju je na srpskom izdala Laguna, jeste da je u pitanju vrlo maštovito stvoren svet u kome ljudi mogu da se preobraze u životinju zaštitnicu svog plemena. To ne podrazumeva samo fizički preobražaj, već i jednu vrlo specifičnu hijerarhiju, običaje, ali i obaveze, naročito kada su u pitanju plemenski poglavari. Svi koji mogu da se preobraze u neku životinju u sebi zapravo kriju dušu te životinje koja određuje kako žive i kako umiru, odnosno u kom obliku se ponovo rađaju.
Ćerka plemenskog poglavara klana vuka zove se Manije, ali u njoj se pored duše vuka nalazi i duša tigra koja joj dolazi od majke. Nastupa vreme polaganja ispita kojim će dokazati da je odrasla, a koji će ujedno označiti krajnji trenutak da se odrekne jedne duše, što u Manije stvara veliku dilemu i probleme. Ona zbog toga odlučuje da pobegne i potraži svoju istinu i budućnost negde drugde, dok se tigar i vuk sve vreme sukobljavaju u njoj i dok joj je na tragu ubica, odani sluga njegovog oca.
Nakon ovakve postavke, Čajkovski koristi svaku moguću priliku da promeni tok radnje i iznenadi nas potpuno novim, do tada neočekivanim pravcem. On svoju glavnu junakinju oblikuje strpljivo i sa ljubavlju, dajući joj sve osobine zbog kojih nam se čini kao da je od krvi i mesa i kao da i mi sami prolazimo kroz svaku dilemu sa njom. Ona je neiskusna, te stoga ne postaje nepobediva kad pucne prstima i mnoge opasnosti je vrebaju u vidu raznih članova drugih plemena.
Na skoro 600 strana romana „Tigar i vuk“ Čajkovski prikazuje bogat i živahan svet, dočaravajući nam različita plemena i njihove običaje i verovanja, uz naznake svega onoga što tek dolazi u nastavku trilogije. Njegovi likovi donose odluke koje nas ponekad nerviraju, ali to je baš zato što su nesavršeni i što čak ni vođeni svojim životinjskim dušama nisu bezbedni od grešaka i propasti. Zbog surovosti tog sveta, naročito klana vuka u okviru koga priča započinje, potrebno je malo više koncentracije i strpljenja na početku, ali u nastavku ćete biti nagrađeni jednim od najzanimljivijih književnih svetova. Još jedan adut je to što niko nije sam po sebi prikazan kao čisto dobar ili zao, već je svako opterećen nekim svojim problemima, kao što su dužnost, želja za dokazivanjem ili pak briga o potomstvu i slici koju ostavlja iza sebe.
Roman „Tigar i vuk“ jeste samo početak trilogije, uvod u ovaj svet, ali može se pročitati i nezavisno od druge dve knjige, kao jedna manja celina koja ima neku vrstu kraja. Teško da ćete se suzdržati od želje da čitate dalje i istražujete, jer svaki neistraženi kutak mogao bi da donese pregršt novih iznenađenja, opasnosti i stvorenja.
Autor: Filip Milosavljević
Izvor: danas.rs
Ono po čemu je zanimljiva knjiga „Tigar i vuk“, koju je na srpskom izdala Laguna, jeste da je u pitanju vrlo maštovito stvoren svet u kome ljudi mogu da se preobraze u životinju zaštitnicu svog plemena. To ne podrazumeva samo fizički preobražaj, već i jednu vrlo specifičnu hijerarhiju, običaje, ali i obaveze, naročito kada su u pitanju plemenski poglavari. Svi koji mogu da se preobraze u neku životinju u sebi zapravo kriju dušu te životinje koja određuje kako žive i kako umiru, odnosno u kom obliku se ponovo rađaju.
Ćerka plemenskog poglavara klana vuka zove se Manije, ali u njoj se pored duše vuka nalazi i duša tigra koja joj dolazi od majke. Nastupa vreme polaganja ispita kojim će dokazati da je odrasla, a koji će ujedno označiti krajnji trenutak da se odrekne jedne duše, što u Manije stvara veliku dilemu i probleme. Ona zbog toga odlučuje da pobegne i potraži svoju istinu i budućnost negde drugde, dok se tigar i vuk sve vreme sukobljavaju u njoj i dok joj je na tragu ubica, odani sluga njegovog oca.
Nakon ovakve postavke, Čajkovski koristi svaku moguću priliku da promeni tok radnje i iznenadi nas potpuno novim, do tada neočekivanim pravcem. On svoju glavnu junakinju oblikuje strpljivo i sa ljubavlju, dajući joj sve osobine zbog kojih nam se čini kao da je od krvi i mesa i kao da i mi sami prolazimo kroz svaku dilemu sa njom. Ona je neiskusna, te stoga ne postaje nepobediva kad pucne prstima i mnoge opasnosti je vrebaju u vidu raznih članova drugih plemena.
Na skoro 600 strana romana „Tigar i vuk“ Čajkovski prikazuje bogat i živahan svet, dočaravajući nam različita plemena i njihove običaje i verovanja, uz naznake svega onoga što tek dolazi u nastavku trilogije. Njegovi likovi donose odluke koje nas ponekad nerviraju, ali to je baš zato što su nesavršeni i što čak ni vođeni svojim životinjskim dušama nisu bezbedni od grešaka i propasti. Zbog surovosti tog sveta, naročito klana vuka u okviru koga priča započinje, potrebno je malo više koncentracije i strpljenja na početku, ali u nastavku ćete biti nagrađeni jednim od najzanimljivijih književnih svetova. Još jedan adut je to što niko nije sam po sebi prikazan kao čisto dobar ili zao, već je svako opterećen nekim svojim problemima, kao što su dužnost, želja za dokazivanjem ili pak briga o potomstvu i slici koju ostavlja iza sebe.
Roman „Tigar i vuk“ jeste samo početak trilogije, uvod u ovaj svet, ali može se pročitati i nezavisno od druge dve knjige, kao jedna manja celina koja ima neku vrstu kraja. Teško da ćete se suzdržati od želje da čitate dalje i istražujete, jer svaki neistraženi kutak mogao bi da donese pregršt novih iznenađenja, opasnosti i stvorenja.
Autor: Filip Milosavljević
Izvor: danas.rs
