Prikaz romana „Sećanje na bademovo drvo“: Dirljiv prvenac o porodičnom nasleđu
Ćefalu, Sicilija, 1905. godine. Mlada, trudna Frančeska sprema se da se ukrca na brod i otisne na dugo putovanje. Njen suprug, koji je nešto ranije otišao u Sjedinjene Američke Države u potrazi za boljim životom, čeka je s druge strane Atlantika. Gotovo čitav vek kasnije, u Parizu, Silvi se priprema za jedno sasvim drugačije putovanje. Plavokosa i plavooka, nimalo ne liči na tipičnu Sicilijanku, a uz to je oduvek proganja jedno pitanje: ko je njen otac? Nakon što joj je majka preminula, odnevši sa sobom tajnu koju nikada nije otkrila, Silvi kreće u potragu za sopstvenim korenima i tako otkriva sudbine ženskih članova porodice koje su obeležili rat, izgnanstvo i nasilje muškaraca.
Od Sicilije, preko Sjedinjenih Američkih Država, do juga Francuske, ovaj dirljivi i očaravajući debitantski roman istražuje porodične veze, identitet i nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju, istovremeno slaveći hrabrost žena koje, uprkos svemu, uspevaju da sačuvaju dostojanstvo.
Prošle godine sam bila oduševljena putovanjem na Siciliju, pa me svaki povratak na to ostrvo raduje, čak i onda kada je reč „samo“ o književnom putovanju. Moram da priznam da sam bukvalno progutala ovu knjigu. Posebno su mi se dopali međugeneracijski odnosi, iako nerado priznajem da sam se povremeno gubila u mnoštvu imena. Ipak, knjigu nisam mogla da ispustim iz ruku sve dok nisam otkrila sve tajne i saznala kako se priča završava.
Likovi, bilo da su iz prošlosti ili sadašnjosti, podjednako dotiču čitaoca, svaki na svoj način. Posebno mi se dopalo što sam zajedno sa Silvi mogla da istražujem njeno poreklo i pokušam da sastavim delove porodične priče, budući da nakon majčine smrti kreće u potragu za istinom o svom biološkom ocu. Uživala sam u pričama o svim ženama iz ove porodice, od kojih je svaka prošla kroz svojevrsnu životnu oluju.
Bilo da je reč o mafiji, ratu, izgnanstvu ili nasilju, pratimo čitav vek borbi koje su ove žene vodile, često u tišini, bez mnogo reči i bez ičije pomoći. Ponekad mi se činilo da se pojedini događaji odvijaju suviše brzo, ali priča ima takav ritam da joj se naprosto prepustite. Čitalac jedva ima vremena za predah, jer nas Marin Alata neprekidno vodi ka novim otkrićima i tajnama koje umeju snažno da potresu.
Preplitanje događaja iz različitih vremenskih razdoblja veoma je skladno, pa postepeno uspevamo da razumemo ono što Silvi otkriva, ali i da sagledamo sve kroz šta su njene pretkinje prošle. Dopao mi se autorkin stil, naročito način na koji opisuje situacije u kojima su se junakinje obrele. Svaka generacija me je dirnula na drugačiji, ali podjednako snažan način. Mnogo mi se svidelo i to što dobijamo odgovore na pitanja koja se nameću tokom čitanja, kao i način na koji je autorka zaokružila celu priču. „Sećanje na bademovo drvo“ pruža predivan čitalački doživljaj, proveden u društvu snažnih žena koje se ne predaju lako.
Ukratko: istorijski okvir romana i njegovi likovi, kao i način na koji nam autorka pripoveda o životima ovih žena i njihovim borbama – koje se menjaju u zavisnosti od mesta i vremena u kojem su živele – nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Silvi kreće u potragu za sopstvenom prošlošću, a na tom putu otkriva ne samo istine o pretkinjama već i mnogo toga o sebi. Kroz sva ta otkrića i spoznaje, ona čitaocu postaje bliska i lako mu prirasta za srce. Stranice se nižu jedna za drugom i knjiga ni u jednom trenutku nije dosadna. Naprotiv, narativni ritam će vas toliko zaokupiti da nećete moći lako da se odvojite od knjige. Završetak je zaista sjajan i na kraju donosi sve odgovore!
Pročitajte ukoliko volite priče koje povezuju više generacija, drže vas u neizvesnosti i otkrivaju pritajenu snagu žena. Topla preporuka!
Izvor: leslecturesdemylene.com
Prevod: Kristijan Vekonj
