Prikaz romana „Pnin“: Beskrajna težina svakodnevice

Iako ime Vladimira Nabokova najčešće povezujemo sa romanom „Lolita“, ipak je „Pnin“ ona knjiga koja je pomogla da se probije kao pisac u Sjedinjenim Američkim Državama.

Roman „Pnin“ možda danas nije toliko poznat širem krugu čitalaca kao „Lolita“, ali ljudi u Srbiji imaju prilike da je čitaju u novom izdanju Lagune. A trebalo bi da je čitaju, jer u ovom delu Nabokov pokazuje zavidan stepen majstorstva koji se ogleda u tome da pomislite kako previše gubi niti i tokove, dok sve vreme i te kako vuče konce iz mraka.

On nam predstavlja Timofeja Pnina, ruskog emigranta koji je od rata i progona pobegao u Ameriku, gde predaje ruski jezik na izmišljenom fakultetu. Kroz niz svakodnevnih situacija, uz uplive pojedinih trenutaka iz prošlosti, pratimo Pninovu sudbinu, njegove česte pehove, ali i srčanost i upornost. Od ulaska u pogrešan voz preko pokušaja da se zbliži sa sinom preko teme koja ga uopšte ne interesuje, pa sve do otkaza koji mu se sprema, Pnin deluje kao tragičan lik.

Za razliku od „Lolite“, glavni lik je ovde pisan tako da svi mogu da razumeju njegovu motivaciju, vidi se autorova ljubav prema njemu i nije nam lako da mu se smejemo kad mu baš ne ide. I to baš nije slučajno, jer se veruje da je Nabokov ovo delo pisao pod uticajem „Don Kihotea“, želeći da ne bude okrutan prema svojoj tvorevini poput Servantesa.

Jedna od očiglednih paralela koja se povlači od samog početka radnje je sam autorov život, jer je on takođe iz Rusije otišao u Ameriku i predavao na fakultetu, ali mnogi smatraju da ovo nikako nije čista autobiografija. Prvo zbog toga što se neki događaji ne poklapaju sa autorovom biografijom, a drugo zbog niza referenci i tragova koje on ostavlja kako bi nagovestio da je sve mnogo komplikovanije nego što se čini na prvi pogled.

Čitajući roman „Pnin“, verovatno ćete bar u nekom trenutku pomisliti da je u pitanju niz nepovezanih anegdota koje uopšte nemaju klasičnu strukturu romana. Međutim, kada dođete do kraja, brojna pitanja koja su vam se gnezdila u pozadini uma isplivaće na površinu – ko je taj narator, da li je on Pninov prijatelj ili ne i zašto ga krotki Pnin u jednom trenutku optužuje da laže?

Baš tu leži Nabokovljevo majstorstvo, jer će vam tek nakon čitanja unazad pojedine situacije biti jasnije. A sve je to u odličnom pogovoru objasnio profesor Zoran Paunović, prevodilac ove knjige, za koga svako ko je imao priliku da sluša njegova predavanja zna da i te kako zna o čemu govori. Sve to kao celina dovoljan je razlog za čitanje knjige, bez obzira na to da li ste se već susreli sa ovim autorom ili ne, samo nemojte reći da vas nisam upozorio da pazite na detalje!

Autor: Filip Milosavljević

Izvor: danas.rs