Prikaz romana „Noćni čuvar“: Upečatljiva pripovest i prekrasna proza
Radnja romana „Noćni čuvar“ Džejn En Filips smeštena je u Zapadnu Virdžiniju tokom i nakon Građanskog rata. Podrazumevajući da je ropstvo oličenje zla, a rat neminovan, autorka se umesto ovih tema fokusira na živote razrušene sukobom i na iznenađujuće prosvetljen pristup brizi o mentalno obolelima tog perioda.
Glas naratora romana pripada Konali, pronicljivoj i brižnoj, ali i snalažljivoj devojčici. U početku o sebi zna samo da je rođena 1861. godine, nakon što je njen otac „otišao“, i da njena majka voli knjige. Kada se, godinama kasnije, u njenom životu pojavi zastrašujući čovek koji sebe naziva „tatom“, Konali pretpostavlja da on jeste njen otac. Ispostavlja se da nije, ali on ostaje i tiraniše njenu majku sve dok ona ne doživi mentalni i fizički slom.
Kada Konali bude imala dvanaest godina, ostaviće ih obe u azilu za umobolne Trans-Aligejni i nestati iz njihovih života. Čitaoci će biti naterani da preispitaju sopstvene pretpostavke o psihijatrijskoj nezi u 19. veku. Osnivač azila sledio je pristup „moralnog tretmana“ doktora Tomasa Storija Kirkbrajda, koja je uključivala saosećanje osoblja, kao i fizičku aktivnost i boravak na svežem vazduhu. Takav humani pristup bio je opšteprihvaćen, čak i rasprostranjen u to vreme. Azil tako postaje mesto gde likovi dobijaju podstrek da istraže svoje izgubljene, skrivene ili nepoznate identitete.
Konalino poreklo, otkrivano postepeno, oslikava složen svet u kojem se imena menjaju, ponekad i više puta. Njena majka odrasla je kao kći vlasnika plantaže. On nije odobravao dečka kojeg je volela jer je navodno bio „bedni Irac“, nećak njene irske dadilje. Dadilja je krila da on nije njen rođak, već siroče, dete crnačkog roba. Mladi par 1861. godine beži u Apalače i venčava se pod lažnim imenom, pre nego što se Konalin otac pridružio vojsci Unije. Nakon što je u bici preživeo povredu glave, izgubio je sva sećanja i započeo novi život pod novim imenom...
Prekrasna proza i likovi su majstorski izgrađeni. Ova upečatljiva pripovest pruža osvežavajući pogled na prošlost.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Laguna
Glas naratora romana pripada Konali, pronicljivoj i brižnoj, ali i snalažljivoj devojčici. U početku o sebi zna samo da je rođena 1861. godine, nakon što je njen otac „otišao“, i da njena majka voli knjige. Kada se, godinama kasnije, u njenom životu pojavi zastrašujući čovek koji sebe naziva „tatom“, Konali pretpostavlja da on jeste njen otac. Ispostavlja se da nije, ali on ostaje i tiraniše njenu majku sve dok ona ne doživi mentalni i fizički slom.
Kada Konali bude imala dvanaest godina, ostaviće ih obe u azilu za umobolne Trans-Aligejni i nestati iz njihovih života. Čitaoci će biti naterani da preispitaju sopstvene pretpostavke o psihijatrijskoj nezi u 19. veku. Osnivač azila sledio je pristup „moralnog tretmana“ doktora Tomasa Storija Kirkbrajda, koja je uključivala saosećanje osoblja, kao i fizičku aktivnost i boravak na svežem vazduhu. Takav humani pristup bio je opšteprihvaćen, čak i rasprostranjen u to vreme. Azil tako postaje mesto gde likovi dobijaju podstrek da istraže svoje izgubljene, skrivene ili nepoznate identitete.
Konalino poreklo, otkrivano postepeno, oslikava složen svet u kojem se imena menjaju, ponekad i više puta. Njena majka odrasla je kao kći vlasnika plantaže. On nije odobravao dečka kojeg je volela jer je navodno bio „bedni Irac“, nećak njene irske dadilje. Dadilja je krila da on nije njen rođak, već siroče, dete crnačkog roba. Mladi par 1861. godine beži u Apalače i venčava se pod lažnim imenom, pre nego što se Konalin otac pridružio vojsci Unije. Nakon što je u bici preživeo povredu glave, izgubio je sva sećanja i započeo novi život pod novim imenom...
Prekrasna proza i likovi su majstorski izgrađeni. Ova upečatljiva pripovest pruža osvežavajući pogled na prošlost.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Laguna
