Prikaz romana „Kraj priče“ Luiz Svonson: Priča koja hvata za gušu i ne pušta
U svetu gde je fikcija zabranjena, a pisanje zločin, bujna mašta može da bude opasna. No priče će uvek naći način da budu ispričane, čak i u svetu gde je beletristika zabranjena, što je Luiz Svonson pokazala u svom romanu „Kraj priče“.
Glavna junakinja romana je Rejč Kapri, autorka više bestselera, sada prinuđena da radi kao čistačica. U svetu gde je kreativnost zločin, čak i dnevnik koji Rejč vodi i u kome beleži sumornu svakodnevicu je inkriminišući dokaz ilegalnih aktivnosti. Rejč postaje deo tajnog društva i preko telefona čita deci koja odrastaju u svetu bez kreativnosti i mašte priče za laku noć. Tu su i dečak Hanter i neobični prodavac čaja. Ali kako Rejč počinje da saznaje sve više o Hanteru, sumnje počinju da izbijaju na površinu. Šta kriju oboje?
„Kraj priče“ nije za čitaoce slabog srca, na momente je jezivija od najboljih dela Stivena Kinga. Vidi se da je roman pisan na vrhuncu pandemije i lokdauna, kao i da se sama autorka u tom periodu borila sa svojom tugom. Drugim rečima, „Kraj priče“ je roman koji treba pažljivo čitati. Svonson se igra sa čitaocem svojim klaustrofobičnim stilom i nervoznom prozom, razbacujući suptilne tragove o glavnoj junakinji kod koje nešto od samog starta ne štima. „Kraj priče“ je vizuelna i emotivna priča koja se bavi osetljivim pitanjima represije kreativnosti i slobodnog mišljenja, ali i mentalnog zdravlja i gubitka i tuge. I te faze tuge protkane su kroz knjigu – sa nekim poglavljima koja se sporo razvijaju i drugim koja prolete za tren – baš kao i tuga.
Iako ga smeštaju u distopijsku literaturu/fantastiku, „Kraj priče“ nije (samo) omaž „1984“ i „Farenhajtu 451“ i u njemu će uživati svi oni kojima ideja sveta bez umetnosti, bez kreativnosti deluje toliko zastrašujuće i, nažalost, toliko blizu realnosti. Mračna i zlokobna, ovo je knjiga ispunjena strahom i napetošću. Ali je takođe složena, slojevita i dirljiva priča koja je mnogo dublja nego što deluje na prvi pogled. „Kraj priče“ je roman koji će vas uhvatiti za gušu i dugo, dugo neće pustiti.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Glavna junakinja romana je Rejč Kapri, autorka više bestselera, sada prinuđena da radi kao čistačica. U svetu gde je kreativnost zločin, čak i dnevnik koji Rejč vodi i u kome beleži sumornu svakodnevicu je inkriminišući dokaz ilegalnih aktivnosti. Rejč postaje deo tajnog društva i preko telefona čita deci koja odrastaju u svetu bez kreativnosti i mašte priče za laku noć. Tu su i dečak Hanter i neobični prodavac čaja. Ali kako Rejč počinje da saznaje sve više o Hanteru, sumnje počinju da izbijaju na površinu. Šta kriju oboje?
„Kraj priče“ nije za čitaoce slabog srca, na momente je jezivija od najboljih dela Stivena Kinga. Vidi se da je roman pisan na vrhuncu pandemije i lokdauna, kao i da se sama autorka u tom periodu borila sa svojom tugom. Drugim rečima, „Kraj priče“ je roman koji treba pažljivo čitati. Svonson se igra sa čitaocem svojim klaustrofobičnim stilom i nervoznom prozom, razbacujući suptilne tragove o glavnoj junakinji kod koje nešto od samog starta ne štima. „Kraj priče“ je vizuelna i emotivna priča koja se bavi osetljivim pitanjima represije kreativnosti i slobodnog mišljenja, ali i mentalnog zdravlja i gubitka i tuge. I te faze tuge protkane su kroz knjigu – sa nekim poglavljima koja se sporo razvijaju i drugim koja prolete za tren – baš kao i tuga.
Iako ga smeštaju u distopijsku literaturu/fantastiku, „Kraj priče“ nije (samo) omaž „1984“ i „Farenhajtu 451“ i u njemu će uživati svi oni kojima ideja sveta bez umetnosti, bez kreativnosti deluje toliko zastrašujuće i, nažalost, toliko blizu realnosti. Mračna i zlokobna, ovo je knjiga ispunjena strahom i napetošću. Ali je takođe složena, slojevita i dirljiva priča koja je mnogo dublja nego što deluje na prvi pogled. „Kraj priče“ je roman koji će vas uhvatiti za gušu i dugo, dugo neće pustiti.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
