Prikaz romana „Kod Ženskog raja“ Emila Zole
„Kod Ženskog raja“, jedanaesta po redu knjiga u ciklusu posvećenom onome što je Zola nazivao „prirodnom i društvenom istorijom jedne porodice pod Drugim carstvom“, predstavlja nepresušan izvor materijala za kritičare kulture svih profila, jer, iako je u suštini reč o ljubavnoj priči, najdublja strast većine likova rezervisana je za lov na luksuznu robu i sklapanje najpovoljnijih nagodbi.
Svako ko je pročitao ovo izuzetno delo preporučiće vam ga kao veoma aktuelan roman, u kome se može uživati bez ikakve dodatne interpretacije i objašnjenja.
Početak priče sasvim je konvencionalan: dvadesetogodišnja provincijalka Deniz Bodi, koja je posle smrti roditelja preuzela na sebe obavezu staranja o mlađoj braći, dolazi u Pariz u nadi da će joj stric, inače trgovac suknom, pomoći da pronađe posao.
Ono što Deniz ne zna jeste da je prekoputa stričeve radnje otvorena ogromna robna kuća „Ženski raj“, koja mu polako ali sigurno otima mušterije.Da stvar bude gora, Deniz i njena braća su se, u potrazi za stričevom adresom, kao omađijani ukopali pred raskošnim izlozima konkurencije.
„Udno izloga veliki ženski šal od skupocenih čipaka iz Briža širio je, kao pokrov na oltaru, svoja belo-crvenkasta krila, volani od alansonskih čipaka visili su u vencima, a za njima je navirala bujica svakovrsnih čipaka, kao što su mehelnske, valensijske, zatim briselski umeci i kao sneg bele venecijanske čipke. Zdesna i sleva mračni stubovi od komada čohe kao da su udaljavali ovo svetilište. I u ovom hramu posvećenom kultu ženske lepote bilo je konfekcijske robe: u sredini su se nalazili posebni artikli, mantil od somota optočen srebrnom lisicom, svileni ogrtač postavljen sivim veveričjim krznom s jedne, a s druge strane štofani kaput optočen petlovim perjem i, na kraju, ženski balski mantil od belog kašmira, sa belom postavom, ukrašen labudovim perjem ili resama. Bilo je svega što ti srce zaželi.“ Deniz je oduševljena. Nikada do tada nije videla ništa slično.
Budući da njegov posao propada, stric Bodi pokušava da zaposli Deniz kod nekog od svojih poznanika, ali ispostavlja se da je „Ženski raj“ jedina radnja kojoj se smeši svetla budućnost.
Deniz se zapošljava kao prodavačica u robnoj kući i tamo mesecima trpi podsmeh zbog svog blagog karaktera, poslušne prirode i nedostatka prefinjenosti.
Igrom slučaja upoznaje vlasnika „Ženskog raja“ Oktava Murea, ali ovaj ne čini ništa kako bi joj pomogao kada ostane bez posla nakon što je odbila neprimereno udvaranje kolege.
Deniz pronalazi posao u prodavnici svile M. Robinoa, bivšeg trgovačkog pomoćnika u „Ženskom raju“. Uskoro im, međutim, postaje jasno da, iako mušterijama nude robu istog kvaliteta, neće biti u stanju da prežive takmičenje sa velikom robnom kućom, koja luksuznim izgledom privlači pažnju pariskih dama.
Deniz je svesna da će Robino još brže bankrotirati ako je zadrži na platnom spisku i zato prilikom sledećeg susreta sa Mureom prihvata da se vrati u „Ženski raj“.
Pošto je u međuvremenu stekla zavidno iskustvo i prilagodila se životu u gradu, ona po povratku ubrzo stiče status zvezde u usponu, žene čije su iskrenost i odgovornost od neprocenjivog značaja za biznis, a njeno uzdržano i moralno držanje neodoljivo privlače Murea.
Činjenica da se Deniz Bodi ni po čemu naročito ne ističe čini je idealnim kandidatom za jedini stabilni oslonac ovog haotičnog sveta.
Oko nje se, kao oko centra gravitacije, okreću život i trgovina, ekonomska propast i uspeh. Učvrstivši roman sidrom Denizinih principa, Zola dobija slobodu da se upusti u majstorske opise izdaje i rivalstava kojima je ispunjen ovaj svet. Prodavci smišljaju načine da se oslobode šefa, ali ih u tome sprečavaju bivše kolege; prodavačice postaju ljubavnice kako bi sastavile kraj sa krajem; uticajnije ljubavnice pozivaju više ljubavnika u svoje salone kako bi kušale njihovu odanost; poslovni ljudi odlaze u te iste salone kako bi upoznali potencijalne investitore.
Zola sa neverovatnom umešnošću tka veličanstvenu tapiseriju života u francuskoj prestonici, a čitalac na kraju romana ima utisak da se revolucija koju pisac sve vreme nagoveštava već odigrala – da je mračno, izrabljivačko Doba industrije ustupilo mesto optimističkom, bogatom Dobu trgovine.
To se, kao što svi dobro znamo, nije dogodilo. Mašinerija motivisana neprestanim širenjem, rekordnom prodajom i profitom, koja u drugi plan stavlja kvalitet usluge i zadovoljstvo potrošača, i danas neomatano funkcioniše. U Zolinom romanu možemo videti razloge njenog uspeha, ali i potencijalnu klicu njene propasti.
Kada Deniz u jednom trenutku postavlja Mureu pitanje o ljudskim životima koje proždire ova industrija, ona pre svega govori o tretmanu radnika, ali imajući u vidu Zolinu sklonost obuhvatnoj analizi društvenih fenomena, ne možemo isključiti mogućnost da se njen komentar odnosi i na svakoga ko je ikada osetio posledice potrošačke groznice – dakle, na čovečanstvo u celini.
Autor: Kris Gudrič
Izvor: latimes.com
Prevod: Jelena Tanasković
