Prikaz romana „Karota“: Balada o izgubljenoj generaciji

Roman „Karota“ dobitnika Ninove nagrade 2025. godine zaokuplja pažnju čitaoca na više nivoa. Treba obratiti pažnju na temu, koja je, slučajno ili ne, ista kao i tema dobitnika ove nagrade za 2023. godinu, Steve Grabovca – izgubljena ratna generacija i sećanje na detinjstvo i davanje smisla minulim događajima. To nam možda govori da je za dobijanje ove nagrade važnija tema od njene interpretacije, pa su tako ratovi devedesetih u fokusu. Ipak važnost ove teme kod Tuševljakovića ogleda se više u ineterpretaciji nego u samoj radnji, jer je njegova postavka drugačija od ranijih književnih dela.

Priča o ratnoj izgubljenoj generaciji je oblikovana motivom statua četvorice dečaka: „Bili su to dečaci od trinaest-četrnaest godina, lica podignutih ka nebu i kosa raščupanih na vetru. (…) Ne samo da sam znao čija su to lica već sam znao i autora skulpture. Znao sam i kako je nastajala, kao i kada je uništena.“ Statue su u prošlosti glavnog junaka razbijene i na misteriozan način sastavljene. Značaj statua dečaka je u tome što predstavljaju dečaštvo i zajedništvo; upravo zbog toga junak nosi teret njihovog lomljenja i iskonsku želju da sazna ko je to nedelo počinio. Pored potrage za odgovorom na to ko je razbio i sastavio statue, krije se glavno pitanje koje junak pokušava da otkrije: smisao svoga stradanja i razlog iz kojeg je sa porodicom napustio rodni grad. Uz misteriju o statuama, junak teži i da otkrije ko mu je napravio ožiljak na čelu, koji ga simbolično svrbi kada ima moralnu dilemu.

Osnovne odlike ovog romana su koherentna rečenica, odsustvo suvišnih unutrašnjih monologa i rasplinjavanja priče, politički izbalansirana pozadina: glavni junak ima i hrvatsko i srpsko poreklo, zbog čega isticanje da je napustio grad zbog negostoprimstva deluje manje kao napad, a više kao odbrana. Protagonista Davor nema osobine koje bi ga činile posebnim u odnosu na ostale; jedino što ga karakteriše je uporno traganje za obroncima detinjstva koje mu je ostalo nejasno. Razlog za potragu za detinjstvom ili dešavanjima zbog kojih je napustio rodni grad leži zapravo u potrebi da junak razume sebe. Pošto sam ne shvata šta mu se desilo, Davor se nada da će mu bivši drugovi otkriti tu tajnu.

Fabula se odvija na dva paralelna plana. Prvi je sadašnji trenutak u kojem Davor putuje u Zadar i istražuje grad sa devojkom Ninom, dok je drugi u retrospektivi, u prošlosti u kojoj se družio sa dečacima Antom, Sašom, Tončijem i naslovnim junakom Karotom. Povratak u Zadar je više intuitivan nego racionalan, zato što junak ne zna šta tačno traži, a ni šta tačno želi da nađe. Zadar je za protagonistu grad „koji me je decenijama proganjao i koji sam često pominjao“. Namera da poseti rodni grad se kristalizuje kada junak udari autom dečaka koji ga je podsetio na Karotu. Odluku da ode u Zadar je vokalizovala junakova devojka Nina: „Rekla je da treba da se suočim s time.“

Istražujući misteriju o sastavljenim statuama, junak neposredno traži gde su njegovi drugovi iz detinjstva, šta se desilo sa njima posle rata i, posebno, šta se desilo sa dečakom koji izaziva najviše misterije u tekstu, Karotom. Tada junak sa devojkom, kao u bajci, ide sa jednog mesta na drugo i prikuplja dokaze o životima prijatelja, razrednoj Luciji, koja je, u stvari, vajala statue, i Karoti, koji je bio njen štićenik. Saznajemo da su drugovi bili izrazito nasilni prema Karoti, iako je bio viši i jači od svih ostalih, ali i da je Lucija imala blizak odnos sa Karotinom porodicom, koja joj je pomagala kada je onemoćala. Tada shvatamo da je Karota, osim vršnjačkog nasilja, trepeo i ozbiljno porodično nasilje. Otkriveno nasilje je trpeo od oca koji ga je tukao, dok je prikriveno nasilje dolazilo od majke. Majka je Karotu tešila nakon očevih batina, ali je imala i seksualne odnose sa njim, što je naznačeno barem u jednoj sceni, što nam govori o veoma ozbiljnoj nasilnoj porodičnoj dinamici: „I u toj masi mesa umrljanog glinom i suzama, video sam njenu ruku kako hvata lastiš na Karotinom šortsu i spušta ga, tako da je ono što je nabubrlilo ispod izašlo na mutno svetlo, samo da bi ga ta ruka obujmila.“

Najzanimljiviji deo potrage je činjenica da je Lucija ponovo izvajala statue dečaka, koje su potom smeštene ispred staračkog doma, i da je statua Sfinge, kao kralju Edipu, junaku pokazale gde da traži statue dečaka i rešenje zagonetke koju mu je postavila.

Iza ključnih događaja, motiva i simbola, roman nudi pejzaž društveno-političke situacije koja je bila aktuelna u vreme junakovog odlaska iz Zadra. Tu se posebno radi o sceni kada junak nije dobio vodu za piće, što je opisao u svojoj objavi na Fejsbuku. Ta scena pokazuje atmosferu neprijateljstva koja je bila okidač da junak sa porodicom napusti rodni grad, pored batina koje je dobio. Roman time zapravo prikazuje atmosferu i lažnu privrženost zajednice, koja se razotkrila na prve naznake rata, koji se javlja u pozadini epizode sa statuama, vršnjačko nasilje, kao i opisano porodično nasilje.

Misterija o Karoti i statuama dobija dublji sloj kada se uvede motiv Karotinog ožiljka i kutije koju Karotina majka daje protagonisti. Ovi motivi pomažu u razrešavanju misterije polomljenih statua. Otkrivamo da je protagonista taj koji je razbio statue, a Karota onaj ko se osvetio zbog toga i napravio ožiljak Davoru kutijom od četkica koja pripada Luciji. Motiv kutije predstavlja Karotin bunt i odbijanje da bude žrtva svoje sredine. Osveta zbog lomljenja statua simbolizuje Karotin otpor, kao i želju da se osveti, jer nije prihvaćen i cenjen u svojoj zajednici. Na taj način se oblikuje psihološki portret junaka koji iz uloge žrtve prelazi u ulogu nasilnika, što je ključna moralna napetost romana. Sa Karotinim ožiljkom imamo dva ožiljka u delu. Karota nosi svoj ožiljak kao materijalni dokaz trpljenja nasilja, ali i prestanak tog trpljenja. Dok je Davorov ožiljak simbol njegovog stradanja i proterivanja iz grada, koje ima mnogo manje razmere nego što je on mislio. Umesto doživljaja da je proteran iz grada od misterioznog napadača, Davor shvata da ga je istukao drugar kojeg je maltretirao, što čini misteriju znatno manjom i nevažnom.

Delo otvara mnogo pitanja na koje dobijamo ili ne dobijamo odgovor, kao što je – da li je Karota oprostio drugovima jer su ga maltretirali? Da li će se Nina i Davor pomiriti kada na kraju on dobije poziv od nje? Kako je razlog njihovog udaljavanja u stvari Davorova krivica zbog razbijanja statua, jer Nina nije bila sigurna da li je on dobar ili loš čovek, nije izvesno da li će prihvatanje odgovornosti za sopstveno „zlodelo“ da prevagne u Davorovu korist u Nininoj odluci da budu zajedno: „Put u Zadar, umesto da nas zbliži, podigao je novi zid i smestio nas na različite strane.“

Ali u delu, pored glavne teme, potrage za istinom i razlogom napuštanja rodnog grada, dobijamo i najvažniji odgovor: nasilje nije oprošteno i glavni junak nije dobio oproštaj samo zato što se pokajao. U suočavanju sa sopstvenom prošlošću junak otvara veliko pitanje – da li je bolje ostaviti prošlost u prošlosti, ili je bolje istraživati i saznati da smo ipak mi nasilnici, a ne žrtve?

Autor: Tanja Milenković

Izvor: eckermann.org.rs