Prikaz romana „Izgubljena jagnjad“: Razložno samouveren prvenac
Roman „Izgubljena jagnjad“ mlade američke autorke Medlin Keš gradi svet u kojem se ozbiljne i potpuno apsurdne stvari neprestano sudaraju, a upravo iz toga nastaju specifičan humor i energija knjige. U središtu štiva je porodica Flin, koja se nalazi u stanju gotovo potpunog unutrašnjeg rasula. Bad i Ketrin pokušavaju da spasu svoj brak tako što uvode otvorenu vezu, ali njihov dogovor više doprinosi međusobnom udaljavanju nego zbližavanju. Njihove tri ćerke istovremeno vode sopstvene, sve neobičnije živote, pri čemu je najposebnija – najmlađa Harper. Izuzetno je inteligentna, zajedljiva i sklona teorijama koje ostali uglavnom odbacuju kao dečje opsesije.
Upravo Harperina sumnja u vezi sa misterioznim kontejnerom otvara vrata glavnom zapletu romana. Porodična priča tako se povezuje sa mnogo širom pričom o Polu Alabasteru, bogatom brodarskom magnatu koji ima ogroman uticaj na mali grad i istovremeno je Badov poslodavac. Ono što u početku izgleda kao niz privatnih problema postepeno prerasta u kriminalističku enigmu, ali Keš ni tada ne napušta komični ton. Njeni junaci mogu se u jednom trenutku baviti raspadom braka, a već u sledećem suočiti s terorizmom, sumnjivim brodovima, gangsterskim poslovima ili nekom potpuno bizarnom lokalnom pojavom.
Upravo je humor sržna odlika „Izgubljene jagnjadi“. Keš ne objašnjava apsurd situacija koje kreira niti pokušava da ih učini realističnijim. Naprotiv, ona ih pripoveda gotovo distancirano. Takav postupak stvara neobičan efekat: čitalac ima dobre šanse da se smeje, ali istovremeno oseća da se iza smeha nalazi nešto uznemirujuće. Posebno su efektni dijalozi, puni suve ironije i neočekivanih obrta, dok niz veoma specifičnih sporednih likova dodatno obogaćuje roman.
Ipak, ispod groteske nalazi se sasvim ozbiljna priča o porodici. Flinovi nisu idealizovani: roditelji su sebični i često neodgovorni, deca su nesigurna i izgubljena, a njihova komunikacija uglavnom je loša. Ali upravo zato deluju životno. Keš pokazuje da porodična bliskost ne mora da počiva na savršenstvu i razumevanju. Ljudi mogu jedni druge da razočaravaju, da greše i budu sebični, a da ipak ostanu povezani. U tome roman, uprkos svom ciničnom humoru, dobija neočekivano toplu dimenziju.
Strukturno gledano, „Izgubljena jagnjad“ do određenog trenutka deluje kao zbirka bizarnih epizoda. Međutim, haos u romanu je pažljivo organizovan, a veliki broj likova i zapleta postepeno se povezuje u izrazito funkcionalnu celinu.
Medlin Keš je napisala veoma samouveren prvenac, sa izrazitim darom za dijalog, karakter i apsurd. „Izgubljena jagnjad“ je duhovit, nepredvidiv i pomalo uznemirujući, ali u isti mah i iznenađujuće nežan roman o ljudima koji nastoje da pronađu svoje mesto u porodici i svetu koji im je postao previše složen. U njemu iza svih neobičnih zapleta ostaje priča o pripadanju, ljubavi i potrebi da, uprkos sopstvenim manama, ostanemo povezani sa drugima. Kao književni prvenac, „Izgubljena jagnjad“ pokazuje autorku sa vrlo jasnim glasom i nesvakidašnjim osećajem za humor, a njegovu nepredvidljivost i inventivnost teško je zaboraviti.
Autor: Domagoj Petrović
