U više navrata je Džilijen Flin govorila o tome koliko su puta urednici odbijali rukopis za „Iščezlu“, uz komentar da čitaoci, naročito žene, žele samo da čitaju o protagonistkinjama koje su dopadljive, koje bi same želele da budu. Ejmi Dan nikako nije žena kakva bismo želele da budemo. Ejmi je manipulativna luda kučka koja počinjava ubistvo, i bez trunke savesti zarobljava muškarce u komplikovanu mrežu laži.

Kao neko ko je odrastao u senci Čudesne Ejmi, savršene i fiktivne, mlade verzije svoje ćerke koju su osmislili Ejmini roditelji, glavna junakinja je ovladala veštinom skrivanja svoje mračne strane, za razliku od besprekorne javne persone.

Ono što „Iščezlu“ izdvaja kao triler koji definiše jednu epohu jeste drskost sa kojom ne podleže pritisku moralnih vrednosti ili „prođe“ na tržištu koje nameću društvo i industrija izdavaštva. Za razliku od konvencionalnijih hitova među trilerima koji govore o porodici, poput „Devojke iz voza“ ili „Nevinih laži“ u kojima muškarac negativac izvlači deblji kraj pri okršaju sa ženskim likovima, ostavljajući čitaoce u atmosferi katartične solidarnosti, roman „Iščezla“ ne nudi razrešenje zbog kog se osećamo dobro.

U ovom romanu je heroina istovremeno i glavni zlikovac priče, koji odnosi pobedu i ima poslednju reč. Autorka priznaje da je bila mnogo kritikovana zbog svoje odluke koja nije često zastupljena u književnosti. Neki čitaoci su razjareni zbog toga što veruju da je ova junakinja sramota za žensku populaciju. Ono o čemu bi svi trebalo da promislimo jesu reči same Džilijen Flin: „Gledište da su žene po prirodi dobre i nežne sâmo po sebi je duboko seksističko i ograničavajuće prema ženama.“

Autor: Mirina Li
Izvor: crimereads.com
Prevod: Aleksandra Branković