Prikaz romana „Dani kuge“
Radnja novog romana autora Edmunda Pas Soldana (Kočabamba 1967.) odigrava se u zatvoru zvanom Kasona, u neimenovanoj latinoameričkoj državi i govori o sudbinama i pogledu na svet mnogobrojnih likova koji tu žive i koji su pripadnici različitih naroda i društvenih staleža. Žitelji provincije pridružili su sekti koja zabrinjava vlast jer je van kontrole: ljudi obožavaju Zvezdu Ma, koju zovu i Neizreciva, pagansku boginju neobičnog porekla koja propagira osvetu. U isto vreme kada Prefekt okruga zabranjuje ovu vrstu sujeverja (što je deo njegove strategije za uklanjanje opozicije), u Kasoni se javlja epidemija smrtonosne kuge izazvana nepoznatim „končastim“ virusom koji se razlikuje od „okruglog“. Zbog čega Pas Soldan ubacuje ovaj bakteriološki detalj na kraju? Možda ima veze sa citatom Jakoba fon Ikskila na samom početku dela: „Sve oko nas, čak i najmanja čestica, ima svoje mesto, smisao i značenje, u biološkom svetu sve je harmonija, sve je melodija“. Na ovaj način, čestim opisivanjem virusa i njegove strukture, definišući ga na kraju kao „utvaru“ (i vidi se i ne vidi se), autor najverovatnije želi da utvrdi svoje viđenje sveta zahvaćenom virusom propasti.
Stvaranje strukture romana je kao arhitektura i, na neki način, i pripovedanje je kao arhitektura. U svojim člancima o hororu i fantastičnoj književnosti, Pas Soldan je naveo dva ključna elementa dela H. F. Lavkrafta: ideja o književnosti kao „režiranom košmaru“ u kojoj je, više od bilo čega drugog, bitan „detaljan opis ambijenta u kome se horor odvija“. Smatram da se „Dani kuge“ mogu svrstati u spekulativnu književnost i da se analiza ovog dela može osloniti na autorovu definiciju Lavkraftovih dela. Sačinjena od pet dvorišta (doprinosi razvoju horora, kao prelazak iz jednog kruga pakla u drugi ili prelazak na sledeći nivo neke nasilne videoigrice), Kasona kao da ima sopstvenu volju, koja je na trenutke prilično ekstremna. Čitavo područje koje obuhvata, podeljeno na kvartove sa određenim granicama i staništima, ima određenu urbanističku logiku, hijerarhiju i topografiju. Kasona je pravi protagonista ovog romana, iako je oblikuju njeni stanovnici, menjaju je i rekonstruišu: postoji logika u tim izmenama koja se ogleda u životima onih koji u hijerarhiji zatvorskog mikrokosmosa žive u bedi, uz stalnu tenziju i sve rade na gurku.
A ko je režiser ovog košmara? Pripovedač je odlučio da prikaže različite perspektive, uz široki dijapazon stilskih varijacija zbog toga što nje u potpunosti jasno ko prema toj internoj logici vodi glavnu reč. Da li su to Moćnici koji izvan zatvora neprekidno donose pogrešne odluke? Upravnik zatvora sumnjivog karaktera koji svoju moć isprobava postupcima koji variraju između surovosti i empatije? Neizreciva? Biologija? „Dani kuge“ mogu se posmatrati kao politička fabula, kao roman koji predstavlja ples između moći i nasilja, kao i krizu rukovodstva i propasti sveta bez ikakvih očekivanja (tetovaže se pominju u tekstu kao sredstvo pojedinca da sprovede sopstvene rituale i da predstavi sebe nezavisno od Vlasti). I dobar je roman.
Autor: Nadal Suau
Izvor: elcultural.com
Prevod: Sonja Laštro
