Dijana Čop Nešić

Kasona zato veoma brzo prestaje da izgleda kao zatvor i počinje da liči na neobičan društveni eksperiment preživljavanja. Ima svoju hijerarhiju, ekonomsku podelu, privilegovane i siromašne, one koji mogu da kupe udobnost i one koji jedva pronalaze mesto za spavanje. Ima poslove koje neko mora da obavlja, bez obzira na to postoji li osoba koja je za njih zaista stručna. Kada nedostaje lekar, lekar će jednostavno postati neko ko ume dovoljno da se snađe. Tako Mršavi silom prilika preuzima tu ulogu, iako njegova medicinska „stručnost“ ne doseže naročito daleko. Dok su bolesti male, improvizacija još može da se pretvara da je znanje. Kada na vrata Kasonе pokuca nešto mnogo ozbiljnije, ta razlika postaće zastrašujuće važna. Upravo tu mi se nametnula jedna neobična književna paralela. Ako je Isak Asimov u „Čeličnim pećinama“ zamišljao budućnost u kojoj su ljudi svoje živote preselili u ogromne zatvorene gradove, pod isti krov sa robotima, tehnologijom i strogo organizovanim sistemom, Kasona izgleda kao njegova mračna suprotnost – svet koji je krenuo prema budućnosti, ali je negde usput zalutao.

Ana Mačkić

Edmundo ne piše klasičnim stilom. Ne uljepšava sliku, brutalan je i želi da osjetite i vidite sve o čemu vam piše. On želi da vam se ureže u pamćenje i da ga se dugo sjećate. Njegove rečenice su bez stida ili zadrške, one su istinite i potpuno mu vjerujete. Njegovi likovi nisu dobri ili loši, heroji ili negativci, oni su samo ljudi iz naroda, sitni, uplašeni, fanatični, ili oni ljudi koje sistem uhvati u mašinu i ne mogu drugačije. Mi smo samo svjedoci haosa koji se odigrava ispred nas.

Sandra

Radnja romana odvija se u zatvoru „Kasona“ u kome je dozvoljeno da zatvorenici žive sa svojim porodicama, a često i kada im istekne kazna ostaju tu zbog biznisa koji su u međuvremenu razvili. Zatvor je svet u malom i otuda je ova priča koju nam pripoveda oko 30-tak zatvorenika, u stvari, metafora današnjeg društva punog nejednakosti, korumpiranog, nasilnog, nesrećnog i sujevernog. Odlična priča, sjajan stil, prvoklasan roman. Tople preporuke.

Filip

Neobičan, pomalo težak i turoban roman, ali vrlo simboličan i slojevit u značenjima. Mene je jako asocirao na Andrićevu "Prokletu avliju". Mislim da je pisac napravio uspešnu alegoriju o zatvoru koji ustvari simboliše jednu zemlju ili ceo svet, sasvim je svejedno.

Miona

Ova knjiga je ostavila utsak na mene na toliko načina, da svoje utiske ne mogu predočiti kroz komentar, a da to ne bude komentar esejskog tipa. :) Nije štivo za svakoga, ali sigurno od knjige koja se zove Dani kuge ne očekujete laganu, lepršavu priču. Mene je posebno oduševio način pripovededanja, jer pisac daje glas svojim protagonistima, i kada čitate niz nesređenih misli kao da ste u njihovim glavama ili tu sa njima. Kroz sliku jednog malog zatvrora, pisac nam daje toliko široku sliku društa. Ako ne prezate od vrlo realistične, grube i marginalne priče OBAVEZNO pročitajte Dane kuge!