Prikaz knjige „Život na našoj planeti“ Dejvida Atenboroa
Krećući se od tridesetih godina prošlog veka do danas Atenboro, koji sada ima 94 godine, pokazuje nam šta se sve dogodilo zbog porasta broja ljudi na planeti sa 2,3 na 7,8 milijardi: ugljenik u atmosferi se povećao sa 280 na 415 ppm, a procenat netaknutih zemljišta se smanjio sa 66 na 35.
Uključivanjem lepota koje je video i snimio – od fosila preko prašuma do pesme kitova – i radikalnih promena u stabilnosti planete koje utiču na smanjenje biološke raznovrsnosti, Atenboro nam pokazuje kako se prašume pretvaraju u savane, a beli polovi postaju plavi, i ovi izveštaji „iz prve ruke“ prosto slamaju srce čitaocu.
I baš kada pomislimo da je sav život na planeti Zemlji osuđen na propast, Atenboro nam nudi „viziju budućnosti“ koja posmatra tehničke i društvene inovacije širom sveta i nalazi nadu utemeljenu na činjenicama. Slušanjem i oponašanjem prirode, umesto pokušajima da je kontrolišemo, a posebno poboljšanjem biološke raznolikosti, stvorićemo uslove da zemlja i okeani povrate svoj balans i proizvedu dovoljno hrane za ljude i životinje čime će život biti održiv za generacije koje dolaze.
Ali priroda ne može da nam pomogne ukoliko ne promenimo svoj fundamentalni odnos prema njoj – a vremena za to je sve manje!
Izvor: politics-prose.com
Prevod: Dragan Matković
