Čitam romane Anjes Marten-Ligan od samog početka. Kako objavi novu knjigu, tako ja potrčim da je kupim i pročitam („Srećni ljudi čitaju i piju kafu“, „Život je lak, ne brini“), pa je tako bilo potpuno prirodno da sa velikim nestrpljenjem dočekam i ovaj.

„Žao mi je, čekaju me…“ verno prati nit dosadašnjih autorkinih romana. Opet je tu glavna junakinja, žena za koju se lako vežemo, i sa kojom se lako poistovetimo. Verovatno me zato njene knjige svaki put dirnu, jer Anjes ume iskreno da nam predstavi sve kroz šta njeni junaci prolaze.

U ovom romanu upoznajemo Jael. Meni je njen lik bio zanimljiv, čak i složen, i zato mi se dopala. Ta devojka, koja je prvobitno samo želela da se zabavlja, više nego da razmišlja o svojoj budućnosti, dobiće veoma ozbiljan i zahtevan posao. Postaće poslovna žena. Provodiće sate i sate na poslu. Zaboravljaće da jede. I na svoju porodicu će zaboraviti. I oseća se neshvaćeno. Izabrala je to što je izabrala, malo ljudi to razume i prihvata njene izbore. Za nju se sreća ogleda u profesionalnom uspehu, makar tome podredila sav svoj život i slobodno vreme. Makar ne radila ništa drugo. Veliki jaz stoji između nekadašnje Jael i žene koju mi upoznajemo.

Ta žena i njeno slepilo pred životom, koji olako žrtvuje, duboko su me dirnuli. Zatočena u svom poslu, ona ne shvata da uopšte nije srećna. Da je izgubila svoju ličnost. Da joj više ništa ne pričinjava zadovoljstvo. Izgubila je bezbrižost, radost življenja.

Osećaj za porodicu i prijateljstvo je zato ono najlepše u romanu jer znamo da šta god da uradimo, koliko god da pogrešimo, neke osobe će zauvek biti tu za nas. Šta god da se desi. Anjes Marten-Ligan nam sve to pravedno iznosi, podseća nas na sopstvena iskustva. I uvek joj pođe za rukom da nas natera da razmislimo o svom životu, izborima koje pravimo. Mislim da me zbog toga njeni romani tako pogađaju. A ovaj mi je najdraži do sada. Iako je donekle predvidljiv rasplet, to mi uopšte nije smetalo. Priča je lepa, zaokružena, složena. Lik Jael je pun kontradikcija, i zato je tako dirljiv. Ponekad nam dođe da je protresemo i kažemo joj da mora da se prene, da preuzme stvari u svoje ruke, da počne da oseća život kako pulsira.

Za mene je ovo autorkin najbolji roman do sada. Ponovo me je uvukla u lepu priču, izazvala u meni nalet preispitivanja, i ganula svojom složenom junakinjom koja me je privukla baš zato što je napravila mnogo grešaka u životu i polako otškrinula vrata svoje egzistencije za sreću i život sam po sebi.

Izvor: myprettybooks.wordpress.com
Prevod: Ivana Misirlić