Prikaz knjige „Okean: Poslednja divljina na Zemlji“: Preporod se krije u održivosti
U vremena u kojima je čovečanstvo, podstaknuto naglim razvojem nauke i tehnologije, usmereno ka istraživanju svemirskih prostranstava, teško je zamisliti da smo za sobom ostavili ijedan jedini kutak Zemljine lopte neistražen, mada i te kako jesmo: zbog nedosežnosti, pritiska i udaljenosti, dno okeana još uvek krije mnoge neodgonetnute tajne, te ne čudi da su ga čuveni Dejvid Atenboro i dokumentarista Kolin Batfild u podnaslovu svoje nove knjige „Okean“ nazvali „poslednjom divljinom na Zemlji“. S njima ćemo zagnjuriti u dubine najneistraženijeg i najvećeg ekosistema naše planete, projezditi kroz šume algi i korala i poigrati se s kitovima, fokama, meduzama i svim ostalim čudesnim bićima koja naseljavaju ovaj raskošni svet koji je danas više nego ikada ranije izložen katastrofalnim opasnostima.
Bogato ilustrovana nestvarno lepim fotografijama u boji i maštovitim crnobelim ilustracijama kao i Dejvidove prethodne hit knjige „Život na našoj planeti“ i „Živa planeta“, i napisana s puno ljubavi, topline, razumevanja i pronicljivosti, ova knjiga nije delo samo dva navedena autora, već pre svega rezultat rada više stotina naučnika o čija se saznanja u njoj oslanjaju pokušavajući da nazru i dokuče makar delić onoga što se krije ispod okeana koji prekrivaju dve trećine Zemljine površine. Ova priča je tu da nadahne nove radoznalce i podstakne ih na istraživanja kako bi preuzeli palicu od Atenboroa koji se sada već polako bliži svom stotom rođendanu.
Arktički, Atlantski, Indijski, Tihi i Južni okean prekrivaju preko 70% površine planete ispunjeni strujama koje podižu hranjive materije iz dubina na površinu i tako utiču na razvoj i ishranu živog sveta u njihovim vodama, a kako istovremeno i prenose toplotu od ekvatora do polova, one utiču i na našu klimu. A mada zbog ribolova, zagađenja i zagrevanja okeana može doći do uništenja mnogih podvodnih staništa, isto tako treba imati na umu i jedan optimističan detalj – da okeani poseduju ogromnu moć regeneracije (tokom Drugog svetskog rata, dok su ljudi više bili zauzeti međusobnim sukobom nego ribolovom, došlo je do velike obnove života u morima za samo te četiri godine!).
Ova knjiga će nas dalje povesti od prostranstva pučine do zagonetnih hidrotermalnih izvora u mračnim dubinama, od ostrva i atola do podvodnih planina i vulkana, od leda Arktika i neukrotivog Južnog okeana, do šuma korala, morske trave i mangrova među kojima nas čekaju raznorazna evolucijska čuda. Otkrićemo da parče olova može da pada na pojedinim mestima i po dva sata dok zbog gustine, pritiska i saliniteta, ne dosegne dno okeana, da neke ribe mogu da žive i do dvesto godina, da su krvni sudovi kita toliki da čovek može da pliva kroz njih, da bi Arktik do 2050. tokom leta mogao biti sasvim bez leda... Posetićemo i šume mangrova, baldahin od krošnji koji lebdi između dva sveta i predstavlja vitalno okeansko stanište, a mogao bi i da posluži kao odbrana od plavljenja priobalja usled globalnog otopljenja.
Ta optimistička nit se možda i prvi put javlja u Dejvidovim knjigama: osećaj da bismo, zahvaljujući naporima za očuvanje prirode ulaganima u protekloj deceniji, zaista možda i mogli da, ako ne zaustavimo, a ono bar ublažimo posledice viševekovnog ljudskog nemara, sada kada su se svest i savest konačno probudile u ljudima. Umesto beznađa i sumornog pogleda u budućnost, Dejvid nam ovoga puta nudi preko potrebnu nadu!
Autor: Miroslav Bašić Palković
