Prikaz knjige „Nora i Zmija“ Vladana Matijevića: Kratki talas marginalaca
Na zbirku „Nora i Zmija“ (u izdanju Lagune) bi prevashodno trebalo obratiti pažnju zbog minulog rada višestruko nagrađivanog autora Vladana Matijevića, ali to bi onda moglo da se bezuslovno odnosi na bilo koje njegovo buduće književno delo. Međutim, sa tačke gledišta upućenijih poštovatelja njegove proze možda je najcelishodnije istaći da Matijević ovom zbirkom nadopunjuje tematski opseg opažen u romanu „Pakrac“, istodobno pred sebe postavljajući jedan naoko lak, a u biti veoma sklizak i nezgodan cilj.
Naime, u zbirci „Nora i Zmija“ Matijević nastoji da unutar krutih međa kratke i onda još i kraće proze nađe najpodatniji okvir i najprirodniju meru za ono što u naratološkoj ravni prevashodno želi i da istakne. „Nora i Zmija“ je tako zbirka kratkih priča, ali i ispovednih mikrocrtica sa brevijarom likova koji budu brzo asocijativno podsećanje na tihim pripovednim glasom predočeni svet marginalaca koji su pre nekoliko godina „naselili“ njegov „Pakrac“. Dakle, ponovo su tu i zbilja a ne samo metaforički i simbolički na same obode izgurani marginalci, koji kao da, između ostalog, predstavljaju jasan i literarno nepobitno uspeli omaž tematskoj baštini SFRJ filmskog crnog talasa.
Film je ovde važan kao referenca dvojako – kao prvo, i narativni film istrajno pokušava da iznađe najprirodniji obim za dramsku situaciju koju autori žele da prikažu, a isto to, reklo bi se, čini i Matijević, posebno u narečenim crticama, a kao druga – i naslovna priča ove zbirke, ušuškana negde pri sredini ovog izdanja, baš kao i crtica Bioskop, predstavlja očiglednu aluziju na najnoviji film cenjenog grčkog sineaste, Jorgosa Lantimosa – „Bugonija“.
Međutim, to nije sve jer, i mimo učinkovitog koncepta, autor ovde ima da ponudi i, recimo, podosta setno-oporog humora, kao na primer u Budi džez pevačica, gde se dâ pročitati i ovo:
„Anđela, budi džez pevačica, Bog da te vidi. Ako mu se tako mlada i nesrećna svidiš, možda će te jedne noći i pokupiti. O tome bi se posle ispredale legende, po zidovima naših jazbina stajale bi tvoje uramljene fotografije. Anđela, budi to što i jesi, kasno je da okreneš drugi list. Saksofonista je već odsvirao uvertiru, sve oči su uprte u tebe.“
Autor: Zoran Janković, prevodilac, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik
