Prikaz knjige „Noćni čuvar“: Epopeja bola i stradanja
Laguna je pred kraj leta u svoju ponudu uvrstila i dobitnika prestižne Pulicerove nagrade za najbolji roman – istorijsku knjigu „Noćni čuvar“ Džejn En Filips, članice Američke akademije umetnosti i književnosti, koja je i sa prethodnih pet knjiga osvojila mnoga ugledna priznanja kao književnica čija dela nadahnjuju čitave generacije novih pisaca.
Kažu da čovek često pronađe snagu u trenutku kada pomisli da je sve izgubio, te se uzdigne i savlada nedaće za koje je mislio da su nepremostive, i to je upravo tema ove potresne istorijske hronike bola i užasa smeštene u period tokom i nakon Američkog građanskog rata. Izdržljivost je pitanje i uslov opstanka kada posle ratnih strahota u vakuumu bezakonja usledi još veće beznađe.
Kao što reče doktor Tomas Stori Kirkbrajd u priručniku „O izgradnji, organizaciji i opštem uređenju bolnica za duševne bolesnike“, kojim će postaviti osnove humanog lečenja mentalno obolelih u Americi, „kod duševnih bolesti najbolnije je to što su mnogi primorani da napuste porodicu zarad lečenja“. Stoga se te 1874. mala Konali, kada joj majku koja godinu dana nije izgovorila ni reči ostave u prihvatilištu za umobolne u Zapadnoj Virdžiniji, pretvara da je zapravo njena sluškinja kako bi mogla da ostane uz nju i brine o njoj, nakon što su mlađu decu ostavili komšinicama, a mamu obukli u otmenu odeću kako bi je predstavili kao bogatu, unesrećenu gospođu. Filipsova je, inače, celu knjigu napisala bez znakova navoda kako bi priči dala atmosferu narativne ispovesti dvanaestogodišnje devojčice, i taj potez zaista daje romanu dodatnu uverljivost.
Ostavljajući za sobom mračne godine, muke i zlostavljanja kakve bi retko ko preživeo, Konali i njena mama u prihvatilištu sreću čudnovatog noćnog čuvara i njegovog potrčka, malo nahoče neobičnih očiju zvano Korov. Tu su i stroga nastojnica gospođa Bouman, kuvarica gospođa Heksam i doktor Stori. Filipsova je svoju bogatu priču razdvojila na dva vremenska toka, te nas tako druga nit fabule vraća u 1864. da nam objasni kako su Konalina majka i otac dospeli na zabačenu planinu, pre nego što će se on pridružiti dobrovoljnom konjičkom puku, a Filipsova otvoriti prostor za opise rata i dočaravanje ratnih strahota u vreme potpunog bezakonja kada su noćne more bile deo jave, a ne nemirnog sna. Pored gladi, kiše, snega, blata i hladnoće, vojnici se suočavaju sa krvoločnom mržnjom suparničkih boraca, bitkama, opsadama i katastrofalnim gubicima u kojima ljudskih žrtava ima gotovo više nego ispaljenih metaka. No njen otac je vešt i snalažljiv, sposoban da opstane i u najgorim uslovima.
A kroz priču o Dervli, dadilji Konaline majke, saznaćemo i porodičnu tajnu koja će nam otkriti kako su se njena majka i otac sreli i zavoleli. Filipsova vešto upliće niti priče prožimajući ih i finom mistikom i blagom ezoterijom, dok knjigu ispunjava opisima toliko detaljnim i uverljivim da čitalac ima utisak da u ruci ne drži olovku, nego kameru. U prvom toku priče pratimo Konalino snalaženje u bolnici i pokušaje da u njoj svije sigurno i bezbedno mesto za njih dve, ali šta će se desiti kada ih prošlost koju nisu prebolele i koju bi rado zaboravile pronađe upravo na mestu koje im je postalo utočište?
Autor: Miroslav Bašić Palković
Kažu da čovek često pronađe snagu u trenutku kada pomisli da je sve izgubio, te se uzdigne i savlada nedaće za koje je mislio da su nepremostive, i to je upravo tema ove potresne istorijske hronike bola i užasa smeštene u period tokom i nakon Američkog građanskog rata. Izdržljivost je pitanje i uslov opstanka kada posle ratnih strahota u vakuumu bezakonja usledi još veće beznađe.
Kao što reče doktor Tomas Stori Kirkbrajd u priručniku „O izgradnji, organizaciji i opštem uređenju bolnica za duševne bolesnike“, kojim će postaviti osnove humanog lečenja mentalno obolelih u Americi, „kod duševnih bolesti najbolnije je to što su mnogi primorani da napuste porodicu zarad lečenja“. Stoga se te 1874. mala Konali, kada joj majku koja godinu dana nije izgovorila ni reči ostave u prihvatilištu za umobolne u Zapadnoj Virdžiniji, pretvara da je zapravo njena sluškinja kako bi mogla da ostane uz nju i brine o njoj, nakon što su mlađu decu ostavili komšinicama, a mamu obukli u otmenu odeću kako bi je predstavili kao bogatu, unesrećenu gospođu. Filipsova je, inače, celu knjigu napisala bez znakova navoda kako bi priči dala atmosferu narativne ispovesti dvanaestogodišnje devojčice, i taj potez zaista daje romanu dodatnu uverljivost.
Ostavljajući za sobom mračne godine, muke i zlostavljanja kakve bi retko ko preživeo, Konali i njena mama u prihvatilištu sreću čudnovatog noćnog čuvara i njegovog potrčka, malo nahoče neobičnih očiju zvano Korov. Tu su i stroga nastojnica gospođa Bouman, kuvarica gospođa Heksam i doktor Stori. Filipsova je svoju bogatu priču razdvojila na dva vremenska toka, te nas tako druga nit fabule vraća u 1864. da nam objasni kako su Konalina majka i otac dospeli na zabačenu planinu, pre nego što će se on pridružiti dobrovoljnom konjičkom puku, a Filipsova otvoriti prostor za opise rata i dočaravanje ratnih strahota u vreme potpunog bezakonja kada su noćne more bile deo jave, a ne nemirnog sna. Pored gladi, kiše, snega, blata i hladnoće, vojnici se suočavaju sa krvoločnom mržnjom suparničkih boraca, bitkama, opsadama i katastrofalnim gubicima u kojima ljudskih žrtava ima gotovo više nego ispaljenih metaka. No njen otac je vešt i snalažljiv, sposoban da opstane i u najgorim uslovima.
A kroz priču o Dervli, dadilji Konaline majke, saznaćemo i porodičnu tajnu koja će nam otkriti kako su se njena majka i otac sreli i zavoleli. Filipsova vešto upliće niti priče prožimajući ih i finom mistikom i blagom ezoterijom, dok knjigu ispunjava opisima toliko detaljnim i uverljivim da čitalac ima utisak da u ruci ne drži olovku, nego kameru. U prvom toku priče pratimo Konalino snalaženje u bolnici i pokušaje da u njoj svije sigurno i bezbedno mesto za njih dve, ali šta će se desiti kada ih prošlost koju nisu prebolele i koju bi rado zaboravile pronađe upravo na mestu koje im je postalo utočište?
Autor: Miroslav Bašić Palković
