Prikaz knjige „Najkraća istorija Indije“: Dobro došli u kolevku civilizacije
Dovoljno velika da bude proglašena za potkontinent, Indija ima istoriju dugu preko pet hiljada godina. Kako sažeti istoriju koja traje pet milenijuma, pitanje je koje je australijski pisac Džon Zubržicki uspeo da reši u svojoj praktičnoj „Najkraćoj istoriji Indije“. Kao doktor istorije, proveo je gotovo četiri decenije proučavajući njenu prošlost koju je sabio u manje od 300 strana pokrivši sve od Indije kao kolevke najstarije civilizacije do današnje najveće demokratije na svetu. To su hiljade godina potpunih suprotnosti – od stotina miliona koji žive u neljudskoj bedi do mramornih bajkovitih carstava ogrezlih u zlato, slonovaču i dijamante. Šta drži toliko različitih kultura, jezika, rasa i veroispovesti unutar istih granica zemlje koja je odavno premašila broj od milijardu stanovnika i na polovini je puta da premaši još jednu milijardu!
Pisana vrlo prijemčivo i jasno, razumljivim stilom bez prekomerne upotrebe suvoparnih stručnih termina, ova će nam uzbudljiva priča s lakoćom dočarati stare indijske civilizacije, mnogobrojne dinastije kraljeva, sultana, mogula i maharadža, počev od drevnog doba kada se negde oko 3.000 g. p. n. e. pojavila prva harapanska civilizacija, Sidarte koji je u 5. v. p. n. e. osnovao budizam, nastanka čuvene Mahabharate i Ramajane, i upada Aleksandra Makedonskog u 4. v. p. n. e.
Danas je Indija treća po veličini svetska ekonomija, posle Kine i SAD, ali joj je dugo trebalo da se ujedini. Iako je imala tri velika carstva – Maurijsko, carstvo Gupta i Mogulsko, faktički su tek Britanci uspeli da je spoje u zloglasni Britanski Radž u 19. veku. Pre toga su je, razume se, već zaposele portugalske, holandske, francuske i britanske kolonijalističke kompanije crpeći njena prirodna blaga radi sopstvenog bogaćenja.
Pored osvajača, najveći neprijatelj Indiji su monsuni koji, kada ne dođu na vreme i ne donesu dovoljno kiše, mogu da izazovu suše, nestašice i glad, što nekad ume da dovede čak i do pada vlade! Veliki izazivač sukoba kroz istoriju bile su im i razlike u verama budući da se na jednom prostoru spajaju Sici, džainisti, budisti, muslimani i hrišćani. No ta raznolikost vera i naroda uticala je i na razvoj zemlje, te je tako, recimo, pod uticajem islama došlo do nastanka sultanata u Delhiju i Mogulskog carstva koje će vladati Indijom od 16. pa sve do 19. veka.
Premda je u vreme kada su građene piramide u Gizi hrapanska civilizacija obuhvatala u Indiji teritoriju veću od Mesopotamije i Egipta zajedno, danas se o njoj vrlo malo zna jer još niko nije uspeo da dešifruje njeno pismo, a čuvene ruševine Mohendžo-daro svedoče o njenom sjaju. Narednih hiljadu godina iznedriće i čuveni korpus svetih tekstova Veda na sanskritu, koje će biti osnova hinduizma. Upravo će njihovim proučavanjem Vilijem Džons u 18. veku identifikovati sličnosti s evropskim jezicima i proglasiti postojanje indoevropske porodice jezika.
Prodor u Indiju beloputih Arijevaca i njihovo mešanje s tamnoputim Dasama, otvoriće prostor za stvaranje prvih kasti, koje će toliko uticati na uređenje tamošnjeg društva kroz milenijume. Kao reakcija na vedski bramanizam, izrodiće se u 5. v. p. n. e. budizam. Budista je, recimo, bio i čuveni car Ašoka koji je u 3. v. p. n. e. vladao carstvom od čak 50 miliona ljudi, vladajući miroljubivo, šireći vegetarijanstvo, ukidajući žrtvovanje životinja i pretvarajući budizam u svetsku religiju.
U ostatku knjige Džon će obraditi Zlatno doba Indije od 4. do 6. v. p. n. e. kada su cvetali privreda, trgovina i dobročinstva i kada kriminala gotovo da nije ni bilo pod dinastijom Gupti, pokrovitelja nauke i umetnosti. Tad su nastali broj nula, teorija da se Zemlja okreće oko svoje ose, ali i čuvena Kamasutra. Potom novo istorijsko razdoblje otpočinje dolazak islama i osnivanje sultanata Delhi koje će trajati od 13. do 16. v. n. e. A onda nakon poraza poslednjeg sultana na vlast dolazi Babur 1526. prvi od dugog niza vladara Mogulskog carstva. No zanimljivo je da su islamske dinastije imale i prvu vladarku, čuvenu Raziju el-Din iz 13. veka o kojoj će se kasnije snimati mnogobrojni filmovi.
Nakon 30-ak strana posvećenih veličanstvenim mogulima koji su za sobom ostavili bajkovita blaga i raskošne palate poput Tadž Mahala, Džon će nam opisati i uspon zloglasne Istočnoindijske kompanije, pa krvavu borbu za nezavisnost iz koje će se izroditi mnoge legendarne ustaničke figure poput kraljice Rani od Džansija, ali i prizori izgladnelih ljudi slični onima iz nacističkih logora, tokom neopisivo surove britanske diktature koja je Hinduse tretirala gotovo kao životinje, sve do 1947. kada je Indija napokon dobila nezavisnost. Domaćem čitaocu će biti zanimljivo da prouči i jednu sasvim drugačiju sliku Indire Gandi i njenog sina Radživa.
Danas je to zemlja koja stremi tituli treće najveće ekonomske sile, ali i zemlja najzagađenijih reka i gradova na svetu, sa više od 30% neuhranjene dece i gotovo 40% stanovnika koji nemaju pristup čistoj vodi za piće. Budućnost joj može biti svetlija ako uspe da obrazuje i uposli veliki deo mlađih naraštaja, ali će joj za to, zbog brojnosti, biti potrebno bar još 700 novih univerziteta!
Autor: Miroslav Bašić Palković
