Prikaz knjige „Malavita“ Tonino Benakvista
Roman „Malavita“ je prvi put objavljen 2004. godine u Francuskoj, a 2013. po njemu je snimljen film „Porodica“, sa Robertom de Nirom, Mišel Fajfer i Tomijem Li Džonsom u glavnim ulogama.
Omot izdanja na engleskom jezik, sadrži kratak prikaz zapleta i pitanje koje se iz njega nameće: šta bi bilo kada bi se Sopranovi nalazili u južnoj Francuskoj?
Jasno je da to nije bila prvobitna namera Tonina Benakviste, koji je iskoristio sopstveno iskustvo sina italijanskoj imigranta u Normandiji, za ideju o malo verovatnoj priči o mafijaškoj porodici koja učestvuje u američkom programu zaštite svedoka.
Đovani Manzoni je bio šef kriminalnog klana, a onda je svedočio u procesu koji je zadao ogroman udarac njujorškoj mafiji i završio sudskom presudom Don Miminu, glavi „pet porodica“.
Don želi najsuroviju moguću osvetu, pa vlasti odlučuju da porodicu Manzoni presele u Evropu i daju joj nov identitet. Posle nekoliko selidbi, oni se, pod drugim imenom, skrase u jednom selu u Normandiji. Đovani se sada zove Frederik Blejk, njegova žena je sada Megi, a dvoje dece Bel i Voren. Mali tim federalnih agenata živi preko puta njih i prati sve šta se dešava u domaćinstvu Blejkovih, u cilju njihove zaštite.
Tu je i kućni ljubimac, australijski govedarski pas – Malavita, koji ima malu ali ključnu ulogu u priči.
Karakterizacija Blejkovih je najbolji deo romana. Iako svi deluju baš onako kako biste ih i zamislili, svaki od likova ima svoju osobenost koja ga čini interesantnim, odlike koje se otkrivaju kako se oni upoznaju sa svojim novim okruženjem i stupaju u kontakt sa susedima.
Jedan od prvih poslova za Freda, posle useljenja, bio je da očisti ostavu. Čineći to, on pronalazi pisaću mašinu koja je u iznenađujuće dobrom stanju. Pošto se malo igrao sa njom, on odlučuje da napiše memoare o svom mafijaškom iskustvu. Kao pisca, Frederika Blejka ne treba upoređivati sa Vilijamom Blejkom, ali njegovi književni pokušaji odgovaraju njegovom narcizmu i popunjavaju prazninu nastalu usled gubitka starog načina života.
Kada Frederik ne piše, nađe vremena da slomi ruke lokalnom vodoinstalateru. Čekićem.
Megi, koja je trpela poniženja u svom starom životu supruge kriminalca, a sada i u izgnanstvu, u lokalnoj prodavnici doživljava grubosti. Iako ne govori francuski, ona zna dovoljno da shvati da meštani vređaju SAD. Megi kupuje kutiju šibica i odlazi. Trenutak kasnije, prodavnica je u plamenu.
Bel je, kako njeno lažno ime nagoveštava, devojka neobične lepote – i lukavstva. Jednoga dana, dva momka joj ponude da je odvezu kući posle škole. Pošto su se satima vozili ukrug, ona prozre njihove loše namere. Kada konačno stanu u nekoj zabiti, Bel ih onesposobi sa dva brza voleja teniskim reketom, konfiskuje im kola i odveze se kući.
Vorena neki krupniji momci propuste kroz šake, tražeći novac. Očekivano, on smisli pravi način za osvetu i, nedugo zatim, pokreće isplativ posao kojim naplati dugove momcima iz škole.
Pisac se koristi crnim humorom na račun mafije, američke kulture i francuskog snobizma. Vrhunac knjige ima obećavajući početak sa „timom iz snova“ – 10 mafijaških ubica poslatih da ubiju Frederika i njegovu porodicu, tim vrhunski obučen ali ne baš usredsređen. A onda radnja skreće na Frederikove zapise namenjene za njegovu knjigu, koji kreću u vrtoglavo putovanje oko Zemljine kugle.
Sve je dobro, što se dobro svrši. Ovo se ne završava dobro.
U svojim najboljim delovima, „Malavita“ je zabavno letnje štivo, koje će pomiriti ljubitelje trilera i ljubitelje zabavne literature s primesom misterije. Ukratko, ovo je neodoljiv akombinacija „Sopranovih“, „Porodice Adams“ i francuske komedije.
Izvor: blog.chron.com
