Prikaz knjige „Kosingas: Bezdanj“: Boj će biti hrabri Zmajeviti!
Vazda bespoštedan prema svojim junacima, koje iz jedne napete pustolovine odmah baca u ledeno naručje neke nove zlosrećne muke, vrhovni bard srpske istorijske epike Aleksandar Tešić i u „Bezdanju“, drugom delu čuvene sage o božijem ratniku Kosingasu, svojim protagonistima ne daje ni tren oduška već spreman da ih, sa nestašno nasmešenim brkom na licu, gurne u nove nedaće. To im je što im je, za nebeske borce odmora nema, jer zlo nikada ne spava!
Uostalom, i sam naslov kaže da ih u Bezdanju sunce obasjati neće, te ih tako i sada čekaju raznorazne mračne karakondžule i sablasti izvučene iz domaćih predanja, da im puteve zaspu drvljem i kamenjem. Nema predaha dok traje borba protiv nečastivog zla!
Monaha Gavrila i Kraljevića Marka završetak prvog dela zatekao je u vilinskoj tvrđavi Jastrebini gde su se okupili najveći vitezovi Reda Zmaja. Valja zbiti snage jer zloslutno Doba vatre samo što nije blesnulo kobnim žarom, dok Hromi Daba kuje planove da svet pretvori u oganj. Ako su mislili da će posle silnih bitaka duša malo da im dane u sigurnosti moćnog utvrđenja, grdno su se prevarili: tog jula 1388. na bedemima neosvojivog grada odjeknuo je Jarilov rog dižući na noge legendarne branioce – kneza Lazara, Miloša Obilića, vilinskog gospodara Zmaja od Jastrepca, Strahinjića Bana i vazda budne osmatrače vile i vilenjake.
Horde psoglava rasule su se po okolnim šumama kao zvezde po nebu, baklje im plamte bezdušnim sjajem u mrklini noći! Bića tame kod Tešića nisu samo skrivena u maglama mitova i predanja, niti u ljudskim košmarima, već su deo zastrašujuće stvarnosti naših junaka. Legendarne junake ne doživljavamo kroz stihove epskih pesama, već ih ovde gledamo u akciji, na delu, kao moćne velmože okružene svojim vojskama i gardama, spremne da uđu u okršaj s čudovištima zlehudog, volšebnog vilajeta!
Tu je i čentavr, to jest kentaur, Derom, tu je i vrla Jelica, sestra Zmaja Ognjenog, s vilin-lukom i strelom u ruci. Markova neustrašiva žena stoji na braniku s njihovim stasitim sinom, kneževićem Matijom. Tešić nam vešto i uverljivo sve one opevane u spevovima pretvara u ljude od krvi i mesa, od časti i hrabrosti, a drevno oružje poput čarobnog zlatnog mača Jarovitog dobija priliku da se pokaže u boju. Tu je i Marko s nezaustavljivim buzdovanom Zmajatom, kraj Gavrila u zmajevoj verižnjači i s moćnom praćkom za pojasom što izbacuje zmajeve suze. U sceni spektakularno filmskoj, Gavrilo pod takvom magičnom opremom skače na kulu i razmantija se da zastraši ordije bezdušnika iskežene u tami. Ali, ni njihov vođa Sketeba, svirepi todorac što jaše na ali, nije stigao nepripremljen – iz mrtvih je digao troglavog diva Balačka što jednom glavom bljuje vatru, a drugom ledeni vihor.
Nakon odsudnog Boja za Jastrebinu koji toliko dinamično i epski otvara knjigu, pustolovina za naše junake tek počinje. Kroz šume i gore, močvare i bezdane, krenuće na mukotrpan put do Uomulja, dok Tešić pred njih baca nakarade iz zaboravljene prošlosti – divljane, vodenjake, aždaje i veštice. Kao i u prvom delu, Tešić i ovde veze priču koristeći se rečima što drevnim, što domišljato izmišljenim i tako stvara jedan novi jezik, koliko autentičan, toliko i čaroban i razgovetan.
Opisujući često nakaradne običaje srpskog sela, Tešić majstorski dočarava mrak srednjeg veka, koristeći isto tako niti fabule da nam istka sumornu sliku o nezavidnom položaju kmetova, kulučara i žena u tim vremenima u kojima su bili uhvaćeni u koloplet nepravde i bezakonja. Samotni put onih koji se bore za dobrobit čovečanstva i nadljudska žrtva koju polažu na oltaru svoje usamljeničke borbe, druga je važna tema obrađena kroz sudbinu samog Gavrila i njeno je naravoučenije bezvremensko i, ako se čitava priča posmatra metaforički, i dalje vrlo aktuelno, možda i aktuelnije nego ikada, sada u neko novo mračno doba.
Iz vremena čojstva, čudesa i časti, uzdiže se poput gorostasne kule, uzbudljiva pustolovna epopeja čiji nam treći deo stiže do kraja godine! Posle „Reda Zmaja“ i „Bezdanja“ žuto lišće jeseni doneće nam i „Smrtovanje“!
Autor: Miroslav Bašić Palković
