Prikaz knjige „Fotelja na Seni“ Amina Malufa

Amin Maluf, jedan od, neosporno, najboljih savremenih pisaca koji pišu na francuskom jeziku (iako mu nije maternji) i prvi Arapin (rođen je u Libanu u katoličkoj porodici) kome je pripala čast da bude izabran u najelitniju instituciju frankofonskog sveta – Francusku akademiju, napisao je knjigu o svojim prethodnicima u fotelji 29, naslovljenu „Fotelja na Seni“.

Uvod ove knjige, čudnog naslova i još neobičnijeg sadržaja, Maluf je započeo rečenicom koja glasi: „Ova mala knjiga rođena je iz griže savesti“. To priznanje objašnjava time što je, prema ritualu Akakdemije, bio obavezan da pristupnu besedu izgovorenu prilikom ulaska u dom „besmrtnih“, 2011. godine, posveti svom neposrednom prethodniku, velikom antropologu Klodu Levi Štrosu. Iz svog govora je morao da izostavi čak i pasus posvećen istoričaru Žozefu Mišou, jednom od 18 prethodnika u fotelji 29 čija mu je „Istorija krstaških ratova“ bila osnova za debitantsku knjigu „Krstaški ratovi u očima Arapa“.

Pošto je otkrio da su mnogi među 18 akademika koji su sedeli u fotelji 29, uključujući Mišoa, danas zaboravljeni, osetio je grižu savesti prema svima za koje ga je vezivalo „moralno srodsdvo“ i odlučio da im posveti podjednaku pažnju. Tako je nastala ova dragocena, zanimljiva i veoma informativna knjiga.

Talentom, koji mu je i doneo najuglednije priznanje, Francuska akademija od osnivanja 1634. ima samo 40 fotelja i tek kada neko od akademika umre na njegovo mesto može biti izabran novi član, Maluf je kroz 18 poglavlja proputovao kroz živote isto toliko svojih prethodnika, i tako prošetao kroz četiri veka francuske istorije. Veštinom koja mu je svojstvena Maluf je suvoparne istorijske činjenice ukrasio anegdotama, malo poznatim dogodovštinama iz života svojih „junaka“, potresnim sudbinama, pikantnim citatima iz njihove korespondencije, ljubavnim aferama, tako da je čitanje ove knjige izuzetno zadovoljstvo.

To su prepoznali i verni čitaoci Malufovih knjiga, bilo da je reč o romanima ili esejima, i „Fotelja na Seni“ se već našla u samom vrhu liste najtraženijih publicističkih-dokumentarističkih knjiga koje je Laguna objavila u poslednje vreme.  

Pisac, čije je sve knjige Laguna objavila, a to znači četiri knjige eseja i sedam romana, piše na izvrsnom francuskom jeziku koji na srpski odlično prevodi Vesna Cakeljić i tako srpski čitaoci imaju sreću da mogu u potpunosti uživati u majstorstvu pisca kome je „Fotelja na Seni“ prvo delo u kome se ne trudi da Zapadu približi arapsku kulturu.

Portreti osamnaestorice „besmrtnika“, koji su u sledu sedeli u fotelji 29 još od vladavine Luja XIII i kardinala Rišeljea, zajedno čine ono što Maluf zove „delimično izmišljeni rodoslov“, a slikani su s toliko topline i razumevanja za njihove ljudske slabosti da postaju gotovo bliski i dragi i onima koji nisu za njih ranije ni čuli. Tako je prvi Arapin među „besmrtnicima“ podigao spomenik „Društvu pod Kupolom“, kako od milja naziva Francusku akademiju koja blista na obali Sene. 

Autor: Vera Kondev

Izvor: Nedeljnik