Prikaz knjige „Dobra priroda“: Prirodom do zdravlja
Sigurno ste čuli za ljude koji vole da izađu u prirodu i grle drveće jer se onda bolje osećaju, ili za one koji vole bosi da prošetaju u cik zore po jutarnjoj rosi jer kažu da im to jača imunitet. Okoreo i ciničan savremeni čovek obično takve ljubitelje prirode smatra pomalo luckastima. Sada, međutim, imamo naučni dokaz da priroda pomaže, u novoj knjizi „Dobra priroda“ oksfordske profesorke Keti Vilis, vodećeg britanskog stručnjaka za biodiverzitet, koja nam bukvalno potvrđuje da možete da smanjite stres, umor i visok pritisak i podignete imunitet ako sebe okružite prirodom, pa makar i onom u sobnim saksijama.
Lično se sećam priče uglednog ruskog lekara kojem su kolege u pedesetoj rekli da mu je ostalo još godinu dana života, a on se povukao na selo, sjedinio s prirodom, zacelio biljkama i poživeo do osamdesete. Ova opčinjavajuća, temeljna i nadasve uverljiva studija ne samo da dokazuje blagotvorni uticaj prirode već daje i smernice društvu i vladama kako da očuvaju neverovatan biodiverzitet planete Zemlje, pogotovo u vreme sveopšte kompjuterizacije i robotizacije sveta. Prirodni balans ne sme biti narušen jer on je naš melem, uteha, rešenje i spas.
Životom u skučenim stanovima i betonskim naseljima, čoveku se kontakt s prirodom često svede na otužni fikus u hodniku, umesto da svaki dan uživa u mirisu, izgledu, dodiru ili hladu biljaka. Okruženost prirodom donosi sreću i smirenost, zašto onda svako ne bi posadio pet-šest stabala oko ili ispred kuće, zamislite kakva bi to zelena revolucija bila u svakoj ulici!
Keti svoje tvrdnje zasniva na naučnim istraživanjima koja su pokazala da se pacijenti u bolnicama brže oporave ako im prozor gleda na drveće, da „kupanje u šumskom vazduhu“, što je popularna razbibriga u Japanu, smanjuje dramatično stres i poboljšava rad srca i pluća, da čak i gledanje slika prirode na računaru smanjuje stres kod radnika, učenika i studenata, jer ne zahteva usmerenu pažnju, pa naš um dobija predah. Naravno, gledanje u mračnu šumu verovatno će povećati stres, isto kao što zeleno bilje bolje utiče na nas nego ono drugih boja. No, zanimljivo je, istraživanja pokazuju da nas u jesen više smiruje narandžasta boja lišća.
Da korisno nije samo zelenilo, govore i istraživanja koja su pokazala da su ljudi smireniji ako imaju vazu s cvećem na radnom stolu, a koje su tačno boje cveća najprijatnije oku i duši, takođe ćete saznati u ovoj knjizi. Keti će se isto tako zapitati i mogu li i mirisi prirode biti blagotvorni, te ćemo otkriti da miris četinara umiruje srce, dok citrusi mogu da smanje upale u disajnim organima, a lavanda anksioznost. Miris ruža može da učini vozače opreznijima. Slične efekte daju i zvukovi prirode – šuštanje lišća i cvrkut ptica. Čak se i rane brže zatvaraju ako pacijenti slušaju zvukove prirode. Zato je dobro da pustite da vam priroda peva na uvce!
Sa Keti ćemo dublje istražiti i učinak grljenja drveća, saznati da se deci poboljšava crevni mikrobiom ako se umesto na tartanu ili betonu igraju na šumskom tlu, otkriti na koji način kućne biljke i zeleni zidovi u savremenoj gradnji pročišćavaju vazduh, kakva je i kolika moć kratke šetnje po parku, i na samom kraju saznati i kako baštovanstvom doći do zdravlja!
Autor: Miroslav Bašić Palković
