Prikaz knjige „Beogradska manga“ Uroša Petrovića: Paralelni svetovi
Nedavno smo, analizirajući strip album „Vetrovi zla“, po istoimenom romanu Branislava Jankovića, primetili da je Milan Uvrtačev (crtež i scenario), efektnu montažu tabli i svoju crtačku izražajnost, prekinuo, u nekoliko navrata, „sažimanjem priče“, dajući ovom, u osnovi, stripu karakteristike „ilustrovane knjige“, gušeći ga preteranim tekstom, što je za ljubitelje ovog medija zamorno.
Sada smo pred jednim potpuno drugačijim primerom, eksperimentom koji u roman(tičnu) priču – „Beogradska manga“, nedavno objavljenu u izdanju Lagune – efektno ubacuje male strip-ispade, na jednu, dve ili tri table, presecajući tako klasičnu narativnu nit, u značajnim pripovedačkim momentima. Spajanjem narativnog i vizuelnog „tkanja“ priče, autori – pisac Uroš Petrović i ilustrator Vukašin Gajić – uspešno transponuju svoju osnovnu zamisao, šaljući klince u paralelni svet, vrlo sličan okruženju u kome živimo, ali sa vidno nadmoćnom dobrotom u odnosu na zlo. Lajtmotiv koji se neprekidno provlači radnjom ovog romana pronađen je u „Vinetuu“ Karla Maja, koji je često na usnama dece i roditelja. I sve to „mangovito“, tačnije, po „zakonima mange, kako su je uspostavili Japanci.
„Začuo se grozan krik. Odjeknu lavež. Dva dečaka, Viktor i dugokosi kojeg su zvali Apač, osvrnuše se ka udžerici iz koje je kuljao dim.“
Nakon „gromoglasnog“ početka pripovesti o grupi beogradskih dečaka i devojčica, u urbanom okruženju sa mnoštvom začudnih događaja, misterija i zagonetki, slede dve (mračne) strip-table gde čitaoci saznaju da preplašeni dečaci obećavaju sebi da nikad, nikome neće ni zucnuti o straćari koju su ostavili u plamenu. Knjiga se, na sličan način, i završava: najpre dve strip-table koje razrešavanju „strah od straćare“, a potom i kratak završni tekst sa hepiendom.
U najkraćem, „Beogradska manga“ bavi se odrastanjem, borbom sa pubertetom, prvim ljubavima, strahovima i izazovima tinejdžerskog života, sve filovano modernim jezikom mladih (i nešto starijih) X i onlajn generacija, u svetu u kome postoje školska birokratija, roditeljski razvodi i borba oko starateljstva nad decom, materijalni problemi, izvršiteljske zaplene, ali i Titl tok (aluzija na TikTok), cepelini koji nadleću grad, baka Beta (promućurna starica sa velikim iskustvom, ili bela veštica?) i njen papagaj Darvin (smisleno se, slučajno ili namerno, uključuje u razgovore). A dečaci i devojčice, okupljeni oko dva glavna lika – Viktora Vikipedije i Aleksandra Pačua Apača – sanjaju o Beogradskom tajnom klubu (koji je sve samo ne tajni) koji će, na kraju, i osnovati.
„Dinamična, brza i efektna naracija i napet zaplet“, kako u pogovoru ocenjuje Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, plod je saradnje dvojice gotovo generacijskih autora, ilustratora, strip crtača i animatora Vukašina Gajića (1970) i književnika čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade, Uroša Petrovića (1967).
Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine. Po njegovom romanu „Peti leptir“ snimljen je prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije. Koautor je programa NTC sistema učenja, gostuje kao predavač u školama i na fakultetima u zemlji i inostranstvu. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan je od najuspešnijih rešavača ІQ testa na svetu.
Autor: Dragan Stošić
Izvor: Dnevnik
