Prikaz jubilarnog izdanja romana „Semper idem“ Đorđa Lebovića: Lepote strahote

Pred nama je sada tvrdoukoričeno, jubilarno izdanje romana „Semper idem“, knjige koja je do sada prodata u više od 100.000 primeraka i koja je već odavno zauzela istaknuto mesto u savremenoj srpskoj književnosti. Priča vam je, verujem, poznata.

Đorđe Lebović (1928–2004) na više od pet stotina stranica pripoveda o sopstvenom odrastanju u Zagrebu i Somboru uoči Drugog svetskog rata. Nacizam jača i nadolazeći užas polako se, isprva jedva primetno, nadvija nad jevrejskim dečakom koji tek počinje da upoznaje svet. „Semper idem“ hvalili su Vladislava Gordić Petković, Teofil Pančić (čija se kritika nalazi i u ovom izdanju), Svetislav Basara, Miljenko Jergović i brojni drugi. Sa velikim razlogom.

Lebović ne pribegava patetici i pojednostavljivanju. On prikazuje kako užas postepeno prodre u svakodnevicu. Njegov pogled je istovremeno dečji i neverovatno pronicljiv. Po atmosferi i temi roman će neminovno prizvati Kišove „Rane jade“, ali Lebovićev glas ostaje potpuno autentičan. Njegova proza je neposredna, jasna i izuzetno nadahnuta – jezik koji prosto „klizi“, čak i onda kada govori o najtežim iskustvima.

Sintagma „semper idem“, na latinskom znači „uvek isto“, što postaje lajtmotiv knjige. Izreka koja na prvi pogled zvuči jednostavno i bezopasno, u Lebovićevom romanu dobija gotovo zastrašujuće značenje. Istorija teče, generacije se smenjuju, ali ljudska priroda, predrasude, mržnja i spremnost da se drugima nanese bol ostaju isti. Zato ovo nije samo vredna knjiga o prošlosti. To je roman koji nas tera da pogledamo sadašnjost i zapitamo se koliko se toga, zaista, promenilo i u kavom to svetu sada živimo.

Da, „Semper idem“ donosi priču o jednom detinjstvu i jednom vremenu, ali i snažno upozorenje na užase koji se ciklično ponavljaju. A već kada smo kod ponavljanja i utvrđivanja gradiva, „Semper idem“ je jedan od onih romana kojima se definitivno vredi vraćati – ne samo zato što su značajni već zato što se njihovo značenje menja kako se i mi menjamo. Kao i Tolstoj i drugi velikani, Đorđe Lebović zaslužuje više od jednog čitanja. Novo, luksuzno izdanje je savršena prilika da se ponovo ili prvi put posvetite ovom dragocenom tekstu i uživate u njegovoj strašnoj lepoti.

Autor: Đorđe Bajić, pisac, filmski i književni kritičar

Izvor: Nedeljnik