Priča o piscu i čitaocu
Priča o piscu i čitaocu, stara koliko i književnost, može se opisati i kao ljubavna. U ovoj vezi prvi korak pripada piscu, on je taj koji – kako bi se šatrovački reklo – „zabacuje udicu“, sve drugo je neizvesno.
Pisac se udvara čitaocu, povlađuje mu i podilazi, mazi ga i tepa mu, ali ga povremeno ostavlja u nedoumici, izmiče mu, vara ga, lažucka, grdi, šokira, podsmeva mu se, pravi ga budalom. S druge strane, i čitalac ne ostaje dužan piscu: ljuti se na njega, grdi ga, smišlja mu razne pakosti. U krajnjem slučaju, odbacuje njegovu knjigu.
Veza između pisca i čitaoca u biti se svodi na tri vrste.
U prvoj, najčešćoj i najbrojnijoj, pisac dominira.
Druga je veza ravnopravnih partnera.
U trećoj vezi čitalac je onaj koji vodi igru.
Iz knjige „Pepeo, pena, šapat“, Milisav Savić
