Priča o egzilu, gubitku i slobodi: Predstavljen roman „Moji drugovi“
Sto trideset peta tribina Laguninog književnog kluba bila je posvećena romanu „Moji drugovi“ Hišama Matara, pisca libijskog porekla sa britanskim državljanstvom, koji je jedan od najvažnijih savremenih svetskih glasova kada je reč o književnosti egzila, gubitka i političkog progona, čemu u prilog govore i brojne književne nagrade koje je dobio za svoje stvaralaštvo, uključujući i Pulicera.
O knjizi su govorili prof. dr Dragana Đorđević, arabista i književni prevodilac, i Zoran Janković, filmski i književni kritičar i profesor engleske književnosti.
Prema mišljenju knjževnih kritičara, roman „Moji drugovi“ predstavlja vrhunac Matarovog dosadašnjeg fikcijskog stvaralaštva.
Jedne večeri, kao dečak koji odrasta u Bengaziju, Halid je čuo na radiju jednu priču i shvatio da mu se život zauvek promenio. Opsednut snagom tih reči – i njihovim zagonetnim autorom Husemom Zovom – Halid se otiskuje na putovanje koje će ga odvesti daleko od domovine.
Došavši u društvo drugačije od libijskog, Halid počinje da se menja. U Londonu se priključuje protestima protiv Gadafijevog režima, koji se preobraćaju u tragediju. Halid je povređen, bori se za život, ne može da napusti Britaniju niti da se vrati u zemlju u kojoj se rodio.
Kada se, zahvaljujući jednom slučajnom susretu, bude upoznao s Husemom Zovom, autorom one sudbonosne kratke priče, Halid će ostvariti najdublje prijateljstvo u životu. To drugarstvo mu neće samo ulivati snagu već će ga, tokom Arapskog proleća, prisiliti da se suoči s neizdrživim tenzijama između revolucije i sigurnosti, porodice i egzila.
Dragana Đorđević je istakla da za razumevanje ove knjige nije nužno poznavanje savremene istorije Libije: „To je mogla biti i neka druga zemlja, ne nužno arapska jer takve pojave nisu strane drugim zemljama. On je predstavnik alofone arapske književnosti, odnosno arapske književnosti koja nije pisana na arapskom jeziku. Anglo-arapska književnost je nastala iz različitih istorijskih okolnosti, s jedne strane emigracija i egzil, takozvani emigrantski narativi, a sa druge strane imamo uticaj kolonijalizma.“
Knjiga „Moji drugovi“ je najbliža književnom ukusu Zorana Jankovića: „Ovo je savršenstvo od knjige po hiljadu osnova. I sama bogata biografija autora iščitava se u dovoljnoj meri u samom tekstu i ima uticaja u književnosti i meni je to bio najzanimljiviji deo, kako neko ko piše sa iskustvom života u nematernjem jeziku zapravo uspeva da zadrži neke izražajne i stilske obrasce svojstvene maternjem jeziku i da ih transponuje u izraz usvojene kulture. Ovde imamo preglednost u naraciji koja je karakteristična za anglo-saksonsku književnost. Priča je dovoljno pregledna, jasno su pozicionirani likovi i njihova karakterizacija je veoma precizna, a sa druge strane imamo hrabra iskliznuća, pa tako roman počinje od samog kraja i primetne su spirale u pripovedanju i to mi je bilo najzanimljivije za čitanje.“
Đorđević je kao poseban kvalitet romana istakla to što politička potka nije u prvom planu već je iskorišćena kao okolnost koja je uticala na tri aktera: „Ono što se meni posebno dopalo je stalno preispitivanje nekog liminalnog prostora, međuprostora u kome su se svi oni našli tragajući za identitetom. Tu je i odnos prema domovini od koje su se udaljili, ne svojom voljom, i svest o tome da vreme prolazi i da su u egzilu ostali duže nego što su planirali.“
Dok piše, Matar koristi formu memoara u egzilu.
„Ovo nisu njegovi memoari, iako se sigurno oslanjao na svoje lično iskustvo i na druga iskustva, i to koristi na izvanredan način, a nije se odvojio od arapske književnosti. Osim pozivanja na neka ključna dela što klasične, što savremene arapske književnosti, ima tu i dosta stilskih obrta i poređenja koje sam samo u arapskoj književnosti sretala. Tu negde provejava i njegov identitet“, istakla je Đorđević.
„Junaci ovog romana su zarobljeni u nekom svom identitetskom nesporazumu“, rekao je Janković i dodao: „Ne zna se tačno ni gde su pošli ni gde su došli. Kod Matara se izvrće tradicija pikarskog romana za koji su karakteristični junaci koji su nemirni duhom i njih neka potreba za avanturom tera da ulaze u razne riskante poduhvate. Ovde imamo aktere koji nisu nemirni duhom nego su nemirni zbog nedostatka slobode.“
Govoreći o formi romana, Janković je rekao: „Imajući u vidu Matarovu primarnu profesiju, arhitekturu, u romanu se ona odrazila u načinu građenja priče, a sa druge strane i njegov publicistički rad ovde ima dosta udela, jer imamo priču koja dobija okvire društvene hronike.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 3. jula, a biće reči o romanu „O jednoj sestri“ švedskog pisca Markusa Jarla, koji je preveo Nikola Perišić. Ova knjiga je na popustu 30% do 3. jula 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
