Promocija knjige „Fotelja na Seni“ Amina Malufa održana je u utorak, 30. maja u Francuskom institutu. O četiri veka francuske istorije govorili su Vesna Cakeljić, romanista i prevodilac Malufovog dela, Ivana Dimić, pisac i prevodilac, Ivan Vuković, filozof i prevodilac, i Duško Lopandić, diplomata i pisac.
Amin Maluf u „Fotelji na Seni“ putuje kroz istoriju svoje usvojene domovine iz 29. fotelje Francuske akademije, koju zauzima od 2011. godine. Pripovedajući nam o osamnaestorici koji su se smenjivali na njegovom mestu još od vladavine Luja XIII i kardinala Rišeljea, autor ne samo što ispisuje taj „delimično izmišljen rodoslov“ nego i slika burna vremena u kojima su oni živeli: dvorske intrige, sukobe ideja, revolucije, ratove. Prvi „besmrtnik“ utopio se u Seni, pretposlednji je počinio samoubistvo u svom stanu s pogledom na Senu, a sama Akademija blista na obali Sene.
Vesna Cakeljić je ispričala da je, kako je i sam autor priznao, ova knjiga „rođena iz griže savesti“. To priznanje objašnjava time što je, prema tradiciji Akademije, Maluf bio obavezan da pristupnu besedu izgovorenu prilikom ulaska u dom „besmrtnih“, 2011. godine, posveti svom neposrednom prethodniku, velikom antropologu Klodu Levi-Strosu. Iz svog govora morao je da izostavi čak i pasus posvećen istoričaru Žozefu Mišou, jednom od 18 prethodnika u fotelji 29 čija mu je „Istorija krstaških ratova“ bila osnova za debitantsku knjigu „Krstaški ratovi u očima Arapa“. Pošto je otkrio da su mnogi među osamnaestoricom akademika koji su sedeli u fotelji 29, uključujući Mišoa, danas zaboravljeni, osetio je grižu savesti prema svima za koje ga je vezivalo „moralno srodstvo“ i odlučio da im „posveti podjednaku pažnju“. Tako je nastala ova dragocena, zanimljiva i veoma informativna knjiga.
Ivana Dimić je istakla da je način pripovedanja i britkost Malufovog uma očaravajuća za čitaoca. „Način na koji piše o svojim predhodnicima je psihološki produbljen, oslobođen od svih stega u koje obično stavljaju naučnike i pisce. Pred vama iskrsava knjiga u kojoj ima intriga, mržnje, netolerancije. Kad vam Maluf sve to pokaže u rasponu od nekoliko vekova, vi nekako shvatite da ovaj vek u kome mi živimo i nije tako strašan“, zaključila je Ivana Dimić.
Ivan Vuković je rekao da je „Fotelja na Seni“ pisana kao da ju je pisao najbolji francuski pisac, a opet donosi jednu vrstu jasnoće u posmatranju i nepristrasnost koja proističe iz njegove sposobnosti da kulturnu istoriju Francuske istovremeno doživi izbliza i da je osmotri sa strane, jer je Maluf u francuskom jeziku u isto vreme i domaćin i stranac , pošto baštini pored francuske i arapsku kulturu.
Diplomata i pisac Duško Lopandić je za Malufa rekao da je vrlo popularan autor između ostalog i zbog toga što se njegova dela lako čitaju, jer ume da na lep, jednostavan i razumljiv način vodi čitaoca kroz tekst. On je istakao i da je ova knjiga svojevrsni specifični katalog, koji se u literaturi već odavno pojavljuju i u kojima kroz rodoslove čovek pokušava da se odredi prema vremenu. „To je neka suptilna igra između života i ništavila“, zaključio je Lopandić.
Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, u Libiji je radio kao novinar i ratni reporter, a 1977. pred užasima građanskog rata, prebegao je s porodicom u Pariz. Za roman „Taniosova stena“ dobio je Gonkurovu nagradu, a za esej „Poremećenost sveta“ francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Malufove knjige prevedene su na više od 40 jezika.
Knjigu „Fotelja na Seni“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
