U Ateljeu 212 sinoć, 7. oktobra, održana je promocija knjige „Strast za letenjem“ Ružice Sokić, jedne od najčuvenijih srpskih glumica i veterana ovog beogradskog teatra. Na promociji su čitani odlomci iz zanimljivog i na mahove dirljivog i potresnog autobiografskog štiva, a o glumici su govorili njene kolege i prijatelji.
Glumica Renata Ulmanski uporedila je Ružicu Sokić sa samotnim glumačkim ostrvom, rekavši:
– Ona je kao ostrvo koje nikada nije tražilo, ni htelo svoj arhipelag i u glumačkom zajedničkom poslu ostala je sama. Svojom glumom podarila je mnogo, u skladu sa latinskom izrekom „samo ono što pokloniš ostaje trajno tvoje“ – navela je glumica.
Kritičar Milan Vlajčić setio se vremena kada je Ružica Sokić bila u nemilosti Miloševićevog režima, zato što se usudila da u prisustvu jednog urednika „Politike“, za koga je Vlajčić rekao da je „deset godina pre toga u Politici bio kurir“, kaže kritičku reč o tadašnjem, kako je naveo, gospodaru života i smrti.
Dramski pisac Siniša Kovačević, u čijoj „Velikoj predstavi“ Ružica Sokić tumači jednu od vodećih uloga, u svom nadahnutom govoru nazvao ju je prvosveštenicom glumačke religije.
– Kada neko veruje u boga, krsti se pred spavanje ili kad ustaje. Nekima to nije dovoljno, pa nedeljom idu u crkvu. Nekima ni to nije dosta, pa redovno poste, i radnim danima. Ima i onih koji osete da to nije sve i odu u sveštenike, pa sa svojom popadijom izrode lepu decu. Neki odu u monahe, a oni najposvećeniji postanu ziloti. Ružica Sokić je zilot glume, ona je svoju strast prema glumi pretvorila u religiju. Uspela je da postane prvosveštenica glume i uz to da dobije ulogu u mojoj predstavi – zaključio je Kovačević.
On se osvrnuo i na neobičnu činjenicu da je Ružica došla na ideju da svoje delo napiše tokom oporavka od povrede dobijene u padu pri skijanju.
– Očigledno čovek treba da se razboli da bi pisao. Ružice, ja ti predlažem da ponovo padneš na skijanju da bi nastavila da pišeš – rekao je čuveni dramski pisac.
Glumica Renata Ulmanski uporedila je Ružicu Sokić sa samotnim glumačkim ostrvom, rekavši:
– Ona je kao ostrvo koje nikada nije tražilo, ni htelo svoj arhipelag i u glumačkom zajedničkom poslu ostala je sama. Svojom glumom podarila je mnogo, u skladu sa latinskom izrekom „samo ono što pokloniš ostaje trajno tvoje“ – navela je glumica.
Kritičar Milan Vlajčić setio se vremena kada je Ružica Sokić bila u nemilosti Miloševićevog režima, zato što se usudila da u prisustvu jednog urednika „Politike“, za koga je Vlajčić rekao da je „deset godina pre toga u Politici bio kurir“, kaže kritičku reč o tadašnjem, kako je naveo, gospodaru života i smrti.
Dramski pisac Siniša Kovačević, u čijoj „Velikoj predstavi“ Ružica Sokić tumači jednu od vodećih uloga, u svom nadahnutom govoru nazvao ju je prvosveštenicom glumačke religije.
– Kada neko veruje u boga, krsti se pred spavanje ili kad ustaje. Nekima to nije dovoljno, pa nedeljom idu u crkvu. Nekima ni to nije dosta, pa redovno poste, i radnim danima. Ima i onih koji osete da to nije sve i odu u sveštenike, pa sa svojom popadijom izrode lepu decu. Neki odu u monahe, a oni najposvećeniji postanu ziloti. Ružica Sokić je zilot glume, ona je svoju strast prema glumi pretvorila u religiju. Uspela je da postane prvosveštenica glume i uz to da dobije ulogu u mojoj predstavi – zaključio je Kovačević.
On se osvrnuo i na neobičnu činjenicu da je Ružica došla na ideju da svoje delo napiše tokom oporavka od povrede dobijene u padu pri skijanju.
– Očigledno čovek treba da se razboli da bi pisao. Ružice, ja ti predlažem da ponovo padneš na skijanju da bi nastavila da pišeš – rekao je čuveni dramski pisac.
Izvor: Press
