Pozajmljene knjige provode 72 sata u izolaciji: Klasici, krimići i Bobićka najčešće u karantinu!
Nesbeovi romani angažuju publiku svih doba, a ljudi se ovih dana vraćaju i Andriću, Dostojevskom i Markesu, ali i Mirjani Bobić i Bačić Alimpićevoj.
Pored arhiva, muzeja i galerija, uz striktno poštovanje svih propisanih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja korone, vrata korisnicima otvorile su i biblioteke.
„Sve vreme pandemije bili smo u kontaktu sa našim korisnicima. Iako smo organizovali dežurstva, preko društvenih mreža, Fejsbuk profila i našeg sajta, redovno smo postavljali aktuelnosti, nudili kvalitetan sadržaj koji inače nije lako dostupan, delili linkove koji vode do digitalnih knjiga, a već prvog dana nas je posetilo 50 članova. Mislim da to dovoljno govori koliko smo im nedostajali, kao i oni nama, uostalom. Nažalost, čitaonice će za sada ostati prazne“, kaže Tatjana Živković, diplomirani bibliotekar i rukovodilac Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu.
Ova biblioteka, koja je jedna od najstarijih u Srbiji, pridržava se pravila izdavanja bibliotečkog materijala, a koji se pri povratku u biblioteku odlaže na za to određeno mesto. Knjigama koje se vrate sa pozajmice određena je izolacija od 72 sata, posle koje se mogu vratiti u fond i ponovo izdavati čitaocima. Koji se naslovi najčešće nađu u trodnevnom karantinu, Živkovićeva navodi:
„Kriminalistički romani norveškog pisca izuzetnog stila Jua Nesbea angažuju publiku svih doba. Ljudi se vraćaju i klasicima, Andriću, Dučiću, Dostojevskom i Markesu, dok se od naših savremenih pisaca izdvajaju Mirjana Bobić Mojsilović, Marija Jovanović i Jelena Bačić Alimpić.“
Kako mnogi upozoravaju na mogući drugi talas epidemije, direktorka Matične biblioteke „Ljuba Nenadović“ u Valjevu Violeta Milošević smatra da je za rad biblioteke od presudnog značaja digitalizacija.
„Kada sumiramo temu rada biblioteka kroz sadašnji momenat, momenat vanredne situacije ili svih potencijalnih pandemija koje nas mogu onemogućiti da imamo lični i bliski kontakt sa korisnicima, otvara se pitanje koliko smo bili efikasni da dostupan materijal omogućimo svojim korisnicima. Naša kultura je stara i velika i zato se moramo dovijati i činiti sve da svima koji traže informaciju to i omogućimo. Pitanje digitalizacije i elektronskog formata informacije više nije pitanje komfora - to je imperativ!“
Ali za Miloševićevu nema dileme da će biblioteke ugroziti digitalna čudesa.
„Biblioteke ne mogu nikad nestati zato što su one muzeji, mesta gde se sabiraju sve informacije i sve znanje ovog sveta. Naš je posao da to znanje i informaciju učinimo dostupnim. Kada govorimo o radu biblioteka, prevashodno se mora imati u vidu osnovna funkcija, a to je prikupljanje znanja i informacija u svakom obliku, i to danas više nego ikada, a onda obezbeđivanje uslova svima onima koji žele da do tih informacija dođu.“
Podsetimo, i Narodna biblioteka Srbije je otvorila vrata za javnost, ali su korisnici dužni da nose zaštitnu opremu i zajedno sa zaposlenima poštuju mere socijalnog distanciranja. Biblioteka je otvorena od ponedeljka do petka, u periodu od 10 do 14 sati, a u čitaonicama najviše može da boravi pet osoba istovremeno. Naručivanje bibliotečko-informacione građe i izvora obavlja se tako što korisnici unapred dostavljaju zahteve na [email protected], a preko iste mejl adrese zakazuje se i vreme dolaska u biblioteku.
Autor: D. Stanković
Izvor: republika.rs
