Pokušajte da se prisetite poslednje knjige koju ste pročitali u celosti a da nije bila lektira. Možda je to roman koji ste pročitali tokom letnjeg raspusta ili neka slikovnica koju ste neprestano listali u detinjstvu. Ne treba da osećate stid zbog toga koliko je vremena prošlo od tada, kao ni zbog samog izbora knjige.

Za većinu čovečanstva čitanje je postalo naporna obaveza koju izbegavamo, ili luksuz koji više ne možemo sebi da priuštimo. Živimo u svetu prepunom drugih vidova zabave i stvari kojima možemo da ispunimo slobodno vreme a da to nisu knjige. Zašto bismo trošili to malo slobodnog vremena na čitanje kada možemo da gledamo seriju koju volimo, igramo igrice u kojima smo dobri ili da održavamo kontakt sa prijateljima na društvenim mrežama?

Kada malo bolje razmislimo, iz ove perspektive, strašno je čudno što smo svi mi, zapravo, odrasli uz knjige. I pored toga što smo kao mali često čitali zato što smo morali, čitanje je verovatno većini nas predstavljalo pravo zadovoljstvo.

Cilj ovog članka nije ukazivanje na probleme digitalnog doba niti kritikovanje vaših čitalačkih navika. Želeli smo da vam objasnimo zašto bi trebalo da se vratite knjigama, ali i da vam poručimo da je to potpuno izvodljivo.

Duže vreme slušamo o tome kako treba da čitamo više zbog pozitivnog uticaja na naše zdravlje. To nije samo fraza, to je – istina. Prema podacima BBC Teach, čitanje stimuliše neuronske puteve, osnažuje naša čula i poboljšava pamćenje. Ali ukoliko ostavimo po strani svu tu statistiku i naučne činjenice, suština je u tome da vam čitanje zaista može pomoći da se bolje osećate i da vam život bude bolji.

Susret sa kompleksnim književnim likovima daje vam priliku da kroz njih bolje upoznate sebe, kroz sopstvenu reakciju. A to nije korisno samo za decu. Za svakoga ko ima poteškoće u komunikaciji sa ljudima, ili ne shvata zašto na određene stvari reaguje na određeni način, književnost predstavlja veoma efikasan i bezbedan prostor za otkrivanje nečeg novog o sebi. Ne moramo uvek da se poistovećujemo sa junacima, ali dok čitamo njihove priče, na neki način, često proživljavamo isto što i oni.

Putem književnosti, naročito kada čitamo o ljudima koji su potpuno drugačiji od nas samih i koji prolaze kroz nešto što verovatno nikada nećemo doživeti, mi razvijamo empatiju i razumevanje za ljude oko sebe. Osim toga, čitanje može da ojača naše samopouzdanje i smanji nam nivo stresa. Sajt Healthline navodi da vreme provedeno uz knjigu, kada smo fokusirani isključivo na ono šta čitamo, deluje umirujuće i može značajno da snizi nivo stresa.

Možda vam sve ovo zvuči pomalo otrcano, ali verujte, ukoliko budete izdvojili malo više vremena za čitanje, to vam može doneti više koristi nego što možete da zamislite. Međutim, pronalaženje vremena za čitanje može delovati kao nemoguća misija. Ili možda nikako ne možete da se naterate da čitate zato što preferirate da u svoje slobodno vreme radite nešto drugo. Iako je čitanje prestalo da bude sastavni deo modernog života, to se može lako promeniti.

Ukoliko nemate dovoljno vremena za čitanje, odaberite knjigu koja vam deluje iole zanimljivo i čitajte pre spavanja koliko god dugo možete, što ne mora da bude čak ni celo poglavlje. Ubrzo ćete shvatiti da zapravo imate više vremena za čitanje nego što mislite. A ako nikako ne uspevate da date prednost knjizi u odnosu na sve ostale aktivnosti, pokušajte da ponovo pročitate onu knjigu koja vam je prva pala na pamet kada ste počeli da čitate ovaj članak.

Vratite se pričama iz svog detinjstva. Vratite se knjigama u kojima ste nekada uživali i pročitajte ih ponovo – što bi vrlo lako moglo da vas podseti na onu radost koju vam je čitanje pružalo u detinjstvu.

Autor: Brajan Lajns
Izvor: waltonian.eastern.edu
Prevod: Kristijan Vekonj