Kako čitanje utiče na zdravlje
Porodični lekar objašnjava zašto je čitanje „jedna jabuka dnevno i lekar vam nije potreban“ novog doba.
Svi znamo da su knjige dobre za naš mozak. Ali možda ne znate kako još knjige mogu biti lekovite.
Svedoci smo jedne od najubrzanijih tehnoloških promena u istoriji sveta. Svi nosimo male kompjutere u svojim džepovima, što nam pruža momentalni pristup robi i informacijama, da ne pominjemo usluge poput Ubera koje su na samo jedan poziv ili klik od vas. Kompletne sezone popularnih TV serija su lako dostupne, što potrošače čini još produktivnijim i učinkovitijim, čak i kada je reč o zabavi i razonodi.
Na nesreću, uporedo sa ovim trendom došlo je do jedinstvene pojave porasta fizičkih i mentalnih oboljenja. Epidemija gojaznosti se utrostručila u zadnjih trideset godina, što se može videti na primeru SAD-a, gde 67% populacije ima povećanu i nezdravu telesnu težinu. Devetnaest procenata stanovništva Amerike je imalo iskustva sa depresijom, a 10% je imalo probleme sa anksioznošću u prethodnoj godini. Profesionalcima u polju medicine teško je da isprate sve nove pojave. Javljaju se novi oblici oboljenja poput FOMO (fear of missing out, eng. = strah od toga da se nešto ne propusti), internet anksioznost (internet anxiety disorder, eng. = anksiozni poremećaj usled zavisnosti od interneta) i digitalno naprezanje očiju (digital eye-strain, eng.), koji polako ali sigurno ulaze u medicinsku literaturu.
Ako je nekada bilo potrebno jesti jabuku dnevno kako vam lekar ne bi bio potreban, da li bi knjige mogle biti „jabuka novog doba“? Zanimjivo je da nešto jednostavno poput čitanja dobre knjige – možda čak i prosečne knjige – pruža obilje korisnih stvari za naše zdravlje. Istraživanje obavljeno na Saseks univerzitetu ukazuje na to da dnevna rutina koja podrazumeva čitanje umanjuje stres čak do 68%, više od slušanja muzike, ispijanja šoljice čaja ili šetnje.
Knjige utiču na poboljšanje verbalne inteligencije i stimulišu delove mozga koji su zaduženi za jezik i pamćenje. Čitanje odlaže opadanje kognitivnih funkcija kod starijih osoba i može biti jedan vid prevencije Alchajmerove bolesti. Blagotvorni uticaj čitanja na mozak u odnosu na negativne efekte prekomernog gledanja televizije pokazuje sledeće istraživanje: Londonski koledž je istraživanjem ustanovio da tri i po sata (ili više) provedena u gledanju televizije udvostučuju pogoršanje pamćenja kod odraslih osoba. Čuveno istraživanje Tohoku univerziteta iz Japana ukazuje na uslovljenost gledanja televizije sa ispoljavanjem agresije, padom koncentracije i umanjenjem verbalnih sposobnosti kod dece.
Svedoci smo jedne od najubrzanijih tehnoloških promena u istoriji sveta. Svi nosimo male kompjutere u svojim džepovima, što nam pruža momentalni pristup robi i informacijama, da ne pominjemo usluge poput Ubera koje su na samo jedan poziv ili klik od vas. Kompletne sezone popularnih TV serija su lako dostupne, što potrošače čini još produktivnijim i učinkovitijim, čak i kada je reč o zabavi i razonodi.
Na nesreću, uporedo sa ovim trendom došlo je do jedinstvene pojave porasta fizičkih i mentalnih oboljenja. Epidemija gojaznosti se utrostručila u zadnjih trideset godina, što se može videti na primeru SAD-a, gde 67% populacije ima povećanu i nezdravu telesnu težinu. Devetnaest procenata stanovništva Amerike je imalo iskustva sa depresijom, a 10% je imalo probleme sa anksioznošću u prethodnoj godini. Profesionalcima u polju medicine teško je da isprate sve nove pojave. Javljaju se novi oblici oboljenja poput FOMO (fear of missing out, eng. = strah od toga da se nešto ne propusti), internet anksioznost (internet anxiety disorder, eng. = anksiozni poremećaj usled zavisnosti od interneta) i digitalno naprezanje očiju (digital eye-strain, eng.), koji polako ali sigurno ulaze u medicinsku literaturu.
Ako je nekada bilo potrebno jesti jabuku dnevno kako vam lekar ne bi bio potreban, da li bi knjige mogle biti „jabuka novog doba“? Zanimjivo je da nešto jednostavno poput čitanja dobre knjige – možda čak i prosečne knjige – pruža obilje korisnih stvari za naše zdravlje. Istraživanje obavljeno na Saseks univerzitetu ukazuje na to da dnevna rutina koja podrazumeva čitanje umanjuje stres čak do 68%, više od slušanja muzike, ispijanja šoljice čaja ili šetnje.
Knjige utiču na poboljšanje verbalne inteligencije i stimulišu delove mozga koji su zaduženi za jezik i pamćenje. Čitanje odlaže opadanje kognitivnih funkcija kod starijih osoba i može biti jedan vid prevencije Alchajmerove bolesti. Blagotvorni uticaj čitanja na mozak u odnosu na negativne efekte prekomernog gledanja televizije pokazuje sledeće istraživanje: Londonski koledž je istraživanjem ustanovio da tri i po sata (ili više) provedena u gledanju televizije udvostučuju pogoršanje pamćenja kod odraslih osoba. Čuveno istraživanje Tohoku univerziteta iz Japana ukazuje na uslovljenost gledanja televizije sa ispoljavanjem agresije, padom koncentracije i umanjenjem verbalnih sposobnosti kod dece.
Kod osoba koje se muče sa telesnom težinom, uključivanje dobrog romana u dijetu, pored režima vežbi, može biti od velike pomoći. Istraživanje sprovedeno na Djuk univerzitetu pokazalo je da je čitanje romana koji inspiriše i nadahnjuje značajno pomoglo devojčicama u adolescenciji da dostignu željeno umanjenje kilaže sa uspehom, tokom šest meseci, u odnosu na vršnjakinje koje nisu čitale. Smanjenje kilaže utiče i na smanjenje rizika od dijabetesa, srčanih oboljenja i poremećaja sna u budućnosti.
Ono što je takođe veoma važno – čitanje utiče na porast emocionalne inteligencije. Čitanjem postaje lakše da sagledamo svoje postupke kroz postupke i okolnosti junaka. Osim razonode, knjige će vam pružiti nadahnuće i empatiju.
Osim što nam odaju svoj umirujući i prijatan miris, i uzrokuju osećaj uzbuđenja pre nego što uronimo u ono što se krije među njihovim stranicama, knjige nam pružaju mnogo više od toga. Nije slučajnost to što su neki od najblistavijih umova prošlosti i sadašnjosti strastveni čitaoci. Od Bendžamina Frenklina do Tomasa Džefersona, preko Bila Gejtsa i Opre Vinfri, ljubav prema knjigama je ono što ih povezuje. Čak i drugi po redu najbogatiji čovek na planeti, Voren Bafet, zasluge za svoj uspeh pripisuje onome što je naučio iz knjiga. Ono što možda niko od njih nije znao jeste da su istovremeno činili mnogo toga dobrog po svoje zdravstveno stanje. Ili su možda ipak znali?
Autor: Ajaz Virdži
Izvor: readitforward.com
Prevod: Aleksandra Branković
Ono što je takođe veoma važno – čitanje utiče na porast emocionalne inteligencije. Čitanjem postaje lakše da sagledamo svoje postupke kroz postupke i okolnosti junaka. Osim razonode, knjige će vam pružiti nadahnuće i empatiju.
Osim što nam odaju svoj umirujući i prijatan miris, i uzrokuju osećaj uzbuđenja pre nego što uronimo u ono što se krije među njihovim stranicama, knjige nam pružaju mnogo više od toga. Nije slučajnost to što su neki od najblistavijih umova prošlosti i sadašnjosti strastveni čitaoci. Od Bendžamina Frenklina do Tomasa Džefersona, preko Bila Gejtsa i Opre Vinfri, ljubav prema knjigama je ono što ih povezuje. Čak i drugi po redu najbogatiji čovek na planeti, Voren Bafet, zasluge za svoj uspeh pripisuje onome što je naučio iz knjiga. Ono što možda niko od njih nije znao jeste da su istovremeno činili mnogo toga dobrog po svoje zdravstveno stanje. Ili su možda ipak znali?
Autor: Ajaz Virdži
Izvor: readitforward.com
Prevod: Aleksandra Branković
