„Povest o opsadi Lisabona“ – najnoviji prevod Žozea Saramaga

Ljubitelje Saramagove proze obradovaće još jedan prevod njegovog dela na srpski jezik, romana „Povest o opsadi Lisabona“, koji je Laguna objavila krajem prošle godine.

„Sa nekoliko romana znamenitog portugalskog pisca, nobelovca Žozea Saramaga upoznali su nas krajem prošlog veka naši vrsni prevodioci s portugalskog Jasmina Nešković i Dejan Tiago Stanković, a 2011. godine izdavačka kuća Laguna odlučila je da se upusti u zamašan projekat prevođenja i izdavanja izabranih romana i pripovedaka jednog od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca današnjice“, kaže urednik Dejan Mihailović.

Od tada pa do kraja 2018. godine Laguna je objavila ukupno 20 Saramagovih naslova, od kojih 16 romana („Staklena kupola“, „Stoleće u Alentežu“, „Sedam Sunaca i sedam Luna“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Kameni splav“, „Povest o opsadi Lisabona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Slepilo“, „Sva imena“, „Pećina“, „Udvojeni čovek“, „Zapis o pronicljivosti“, „Smrt i njeni hirovi“, „Putovanje jednog slona“, „Kain“ i poslednji, nezavršeni roman „Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače“), putopis „Putovanje kroz Portugaliju“, izbor kratkih priča i novela „Priče s ovog i s onog sveta“, knjigu memoarske proze „Male uspomene“ i nekomercijalnu publikaciju „U prvom licu“ sa piščevom autobiografijom, izvodima iz dnevnika i autopoetičkim tekstom „Od kipa do kamena“. Tako se Srbija našla među svega nekoliko zemalja u svetu koje su ovako temeljno i sistematično predstavili svojoj publici portugalskog nobelovca.

Glavni junak najnovijeg romana u izdanju Lagune „Povest o opsadi Lisabona“ shvata da se podaci iz prošlosti mogu promeniti kao što se može promeniti i njegov dotad monoton samački život. Raimundo Silva, sredovečni neženja, iskusan je korektor koji godinama marljivo obavlja svoj posao, sve dok iznenada ne odluči da u jednu istorijsku hroniku koju rediguje namerno umetne reč „ne“, koja menja istorijsko tumačenje oslobađanja Lisabona u XII veku, progona Mavara i osnivanja Portugalije. Uz tu svesnu „ispravku“, krstaši ne pomažu portugalskoj vojsci da osvoji Lisabon, mada su njihovo učešće i istorijska uloga u ovom prelomnom događaju portugalske istorije nesporni. Izdavač je uočio i ispravio korektorovu intervenciju i zbog njegove dobre reputacije odlučio da mu pruži još jednu šansu, ali se novoj urednici Mariji Sari ova subverzivna ideja toliko dopala da je predložila korektoru da napiše novi roman o opsadi glavnog grada Portugalije. Korektor otpočinje romansu sa urednicom istovremeno kad i novu hroniku o opsadi Lisabona. Ovaj roman u romanu poslužiće Saramagu da, s jedne strane, pokaže kako žitelje Portugalije uprkos davnašnjoj krvavoj bici između krstaša i Mavara krasi kontinuitet zajedničkog života, ma koje religije bili, a s druge, da se ponovo naruga tvorcima dva sveta, hrišćanskom bogu i Alahu.

„Saramago u Srbiji danas više nije nepoznato ime, njegova dela čitaoci s nestrpljenjem očekuju, utoliko više što su se za odlične prevode pobrinuli naši osvedočeni prevodioci: pored pomenutih, Ana Kuzmanović Jovanović, Jovan Tatić, Tatjana Manojlović i Tanja Štrbac“, istakao je Mihailović.

„Povest o opsadi Lisabona“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.