Pišem jer nemamo više prava da ćutimo i zaboravljamo“: Veselin P. Dželetović predstavio roman „Srpsko srce Johanovo“

Promocija romana „Srpsko srce Johanovo“ Veselina P. Dželetovića održana je u utorak 2. juna u knjižari Delfi SKC.

Pored autora, o knjizi je govorio pisac Vanja Bulić.

„Srpsko srce Johanovo“ je roman o krivici i iskupljenju, o stradanju Srba u Žutoj kući i o pitanju koje ne prestaje da odzvanja: možemo li zaista živeti sopstveni život ako u sebi nosimo tuđi?

Johan Vagner je bogat, moćan i uveren da se novcem može dobiti sve. Sve osim vremena koje mu ponestaje. Kada sazna da mu je preostalo još samo nekoliko meseci života, spreman je da učini bilo šta kako bi preživeo. Jedan susret, međutim, menja njegovu odluku i pokreće lanac događaja koji ga odvodi na nepredvidiv put. Na tom putu biva otet, završava u rukama trgovaca organima i, protiv svoje volje, dobija novo srce.

Ali s novim životom dolaze i potpuno neočekivani snovi o nepoznatom selu i glasovi koji ga dozivaju drugim imenom. Osećaj da u sebi nosi tuđu sudbinu nateraće ga da krene u potragu za istinom i dovesti do Kosova i zemlje o kojoj ništa ne zna...

Veselin Dželetović je evocirao uspomene na susret 2004. godine sa Nemcem koji mu je ispričao kako su mu ugradili srce Srbina Jovana.

„Prvo sam napisao poemu, a potom roman. Međutim, tek 2011. godine sam shvatio o čemu sam pisao. Na početku to je bila priča čoveka koji nosi srce kidnapovanog Srbina sa KiM, a tada ja ne znam ništa o trgovini organima. Prenosim potresan susret Johana i sina ubijenog Jovana koji ga naziva ocem. Johan je priznao da mu nešto nije dalo mira, da nije mogao da se smiri dok nije usvojio tog dečaka“, ispričao je autor kako je do njega stigla priča o „Srpskom srcu Johanovom“.

Od kada je izašla knjiga, kazao je Dželetović, do njega su stizale stravične priče od ljudi koji su mu se poveravali.

„Sve te priče nažalost imaju isti kraj – nema pravde za Srbe sa Kosova i Metohije. Pravda je prognana. Oni tamo ne žive, traju od jedne nevolje do druge. Zato mi je drago što sam ovo napisao – da budem glas tih ljudi u čije ime niko ne govori.“

Vanja Bulić je kazao da je ova knjiga i ova tema veoma potrebna:

„Ova knjiga nije otrežnjenje, ona je šamar svima. Ona donosi mnogo podataka o stvarima koje mnogi nažalost ne znaju. Strašno me ljuti što se mnogi busaju u grudi o Kosovu, a nisu nikada ni bili tamo. Idite tamo, vidite svojim očima.“

Dželetović navodi da ga je istina uvek vukla i da je poemu napisao za svega dva sata.

„Kao da mi je neko diktirao, ruke su same pisale. Mene ova priča boli jer su to rane mog naroda iz mog zavičaja koji je okupiran. Ali, nažalost, kada je reč o trgovini organima, to je problem u celom svetu. Ti podaci su užasni. Izgleda da čovek srcem ide pred Boga, a ne mozgom. To srce pamti. Mnogo je priča koje govore o neobičnim situacijama i snovima ljudi koji nose tuđe srce. Meni je taj Nemac ispričao da je imao snove čoveka koji nosi kapu koja izgleda kao prevrnuti čamac. Ne postoji lepši opis šajkače. Odatle sam ja počeo, želeći da prikažem genezu sukoba Srba i Šiptara“, objasnio je pisac.

Vanja Bulić je istakao da književnost ima taj zadatak da te natera da i posle pročitanog dugo razmišljaš o svemu.

„To je već put ka istini, ka saznanju. Dugo sam posle pročitane knjige razmišljao o tim strašnim sudbinama ljudi kojima vade organe. To su jezive stvari. Teško je piscu kada piše o istinitim stvarima, pogotovu ovakvim strašnim, a naročito deo gde treba da doda ono što je ’mašta piščevaְ’, koliko je teško napraviti balans da ne bude i preveliki udar za čitaoce. Nekada je strašniji život od fikcije. I znamo da je teško čitati ovakve priče, ali je zato i vrlo važno“, kazao je Bulić.

Na pitanje šta goni pisca da, uprkos rizicima i pretnjama, nastavi da piše, obojica autora su se složila da je u pitanju istina i moral da, kada odlučiš nešto da radiš, da to uradiš kako treba.

„Zbog istine pišem. Imamo bahatu zaboravnost. Sve smo zaboravili. Više nemamo prava ni da zaboravljamo, ni da ćutimo. Zato ja pišem i pisaću“, zaključio je Dželetović.

1/12

Po romanu „Srpsko srce Johanovo“ snimljen je film „Žetva“, a Veselin je kazao da je zadovoljan što je ova priča sada i na velikom platnu, sa inostranom ekipom koja je otvorila put da „Srpsko srce Johanovo“ dođe do svih delova sveta.