Ova nepoznata knjiga o pecanju jedna je od knjiga sa najvećim brojem izdanja na engleskom jeziku
Knjiga pod nazivom „The Compleat Angler“ („Sve o ribolovu“) sadrži mnogo više od običnog priručnika o pecanju. Zapravo reč je svojevrsnoj voldenovskoj meditaciji o prirodi i prijateljstvu.
[Ribolov (angling – 'angle' (zakačaljka) je stari naziv za 'hook' (udicu)) bio je veoma popularna razbibriga početkom 17. veka o kojoj je napisan veliki broj priručnika.]
„Pod Božijom kapom ne postoji mirniji, tiši i neviniji vid rekreacije od ribolova“, napisao je Ajzak Volton, rođen 9. avgusta 1594. u svom delu „The Compleat Angler“.
Iako se ribe najverovatnije ne bi složile sa ovom tvrdnjom, Voltonove kolege ribolovci su očigledno pronašli nešto u ovoj ideji: posle Biblije i Šekspirovih dela, „The Compleat Angler“ ostaje jedna od knjiga sa najvećim brojem izdanja na engleskom jeziku. Ovo je nepobitna činjenica iako je knjiga napisana na engleskom jeziku specifičnom za 17. vek, i iako je sam Volton u tom periodu uredio i revidirao poslednje izdanje. Ali zbog čega je bila toliko popularna?
Knjiga „The Compleat Angler“ nije samo tehnički priručnik o tome kako pecati ribu, već je takođe i knjiga o tome kako uživati u prirodi i svim njenim bogatstvima. Esejista Vilijam Hazlit je pišući početkom 19. veka ovo delo ocenio kao „najbolju pastoralu na engleskom jeziku“.
Englezi su do tada već objavili mnogo priručnika o ribolovu, izjavila je Mardžori Svon, književni teoretičar, za jednu od najstarijih ogranizacija za očuvanje životne sredine „The Izaak Walton League of America“, međutim „ono što ovo delo izdvaja u odnosu na sve ostale priručnike, jeste Voltonovo insistiranje da pravog ribolovca čini nešto mnogo više od tehničkog znanja o mamcima i priboru. Za Voltona, ribolov je istovremeno ekološko, društveno i duhovno iskustvo.“ Ljudi još uvek čitaju „Valdena“ – pa zašto da ne?
„Pod Božijom kapom ne postoji mirniji, tiši i neviniji vid rekreacije od ribolova“, napisao je Ajzak Volton, rođen 9. avgusta 1594. u svom delu „The Compleat Angler“.
Iako se ribe najverovatnije ne bi složile sa ovom tvrdnjom, Voltonove kolege ribolovci su očigledno pronašli nešto u ovoj ideji: posle Biblije i Šekspirovih dela, „The Compleat Angler“ ostaje jedna od knjiga sa najvećim brojem izdanja na engleskom jeziku. Ovo je nepobitna činjenica iako je knjiga napisana na engleskom jeziku specifičnom za 17. vek, i iako je sam Volton u tom periodu uredio i revidirao poslednje izdanje. Ali zbog čega je bila toliko popularna?
Knjiga „The Compleat Angler“ nije samo tehnički priručnik o tome kako pecati ribu, već je takođe i knjiga o tome kako uživati u prirodi i svim njenim bogatstvima. Esejista Vilijam Hazlit je pišući početkom 19. veka ovo delo ocenio kao „najbolju pastoralu na engleskom jeziku“.
Englezi su do tada već objavili mnogo priručnika o ribolovu, izjavila je Mardžori Svon, književni teoretičar, za jednu od najstarijih ogranizacija za očuvanje životne sredine „The Izaak Walton League of America“, međutim „ono što ovo delo izdvaja u odnosu na sve ostale priručnike, jeste Voltonovo insistiranje da pravog ribolovca čini nešto mnogo više od tehničkog znanja o mamcima i priboru. Za Voltona, ribolov je istovremeno ekološko, društveno i duhovno iskustvo.“ Ljudi još uvek čitaju „Valdena“ – pa zašto da ne?
Za ljude njegovog vremena Voltonova knjiga je nudila dugo iščekivan predah od haosa koji ih je okruživao. „Kada je 1653. godine Volton prvi put objavio knjigu „The Compleat Angler“, Engleska je bila ruinirana nakon višegodišnjeg građanskog rata: Voltonova voljena anglikanska crkva je bila ukinuta, njegov kralj pogubljen, a engleske prirodne lepote uništene ratnim dejstvima“, dodala je Mardžori Svon. Upravo ove okolnosti su 1651. godine inspirisale Tomasa Hobsa da „prirodno stanje“ čovečanstva opiše kao „ratno stanje... u kom svako vodi rat protiv svih“. Ali umesto da se uhvati ukoštac sa temama kao što je brutalnost države ili kako uspostaviti red i poredak, Volton je napisao knjigu o radostima i duhovnoj ispunjenosti koje proističu iz vremena provedenog u prirodi, baveći se relativno mirnom aktivnošću, kakva je „ribolov“ u društvu prijatelja.
Poput mnogih knjiga tog vremena, iako je reč o savetodavnom vodiču, „The Compleat Angler“ je napisan u formi priče. Nik Redgrouv je u članku za časopis „Standpoint“ to objasnio na sledeći način:
„Najveći deo knjige sastoji se iz dijaloga između Piskatora, ribolovca, i Venatora, lovca, tokom kojeg prvi pokušava da ubedi drugog u praktične i duhovne koristi od bavljenja ribolovom. Piskator podseća Venatora da su i Sveti Petar, Pavle i Jovan takođe svi bili ribolovci, a zatim citira i druge ljubitelje ribolova: Montenja, Džordža Herberta i Džona Dona. Ovaj razgovor, u tajanju od nekoliko dana, odvija se za vreme ribolovačkog izleta dolinom reke Li, dok putuju od Totenhema do mesta Ver u Hartfordširu.“
„Vode predstavljaju prirodna stovarišta u kojima ona [priroda] zaključava svoje najvrednije retkosti“, pisao je Volton. Među tim retkostima su i: „zrakoperka, kostelj, delfin, grgeč, riba-papagaj, ajkula, otrovna riba i sabljarka, kao i mnoge druge neverovatne ribe“, napisala je Rut Skar za „Tajmsov“ književni dodatak. Pored toga što je opisao čuda i lepote prirode i prijateljstva, „svoja uputstva ribolovcima je protkao poemama, pesmama, ilustracijama, receptima i dugim zanimljivostima“, napisala je.
U celini reč je o jednom prijatnom štivu u kojem je prikazana „svest o životnoj sredini... vekovima pre nego što je to postalo globalna tema“, napisao je Sajmon Redfern za „Indipendent“. Bivši trgovac koji je postao pisac, godinama je radio na kasnijim izdanjima knjige, u kojoj je zabeležio svoj pogled na prirodu, vodeći se iskustvima iz sopstvenog burnog života.
U ovoj knjizi je takođe zabeleženo i nešto univerzalno u iskustvu boravka u prirodi. „Za muškarce važi da su ozbiljni“, napisao je Volton, „jer im je priroda podarila namćorast izraz“. Oni su ti „koji obezbeđuju novac“, pisao je, „ljudi koji provode sve svoje vreme stičući ga, a zatim u grčevitoj borbi da ga sačuvaju“. Ali, „mi robolovci ih od srca sažaljevamo, i nemamo nikakvu potrebu da ih pitamo za mišljenje, što nas čini izuzetno srećnim.“
Autor: Ket Ešner
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Maja Horvat
Poput mnogih knjiga tog vremena, iako je reč o savetodavnom vodiču, „The Compleat Angler“ je napisan u formi priče. Nik Redgrouv je u članku za časopis „Standpoint“ to objasnio na sledeći način:
„Najveći deo knjige sastoji se iz dijaloga između Piskatora, ribolovca, i Venatora, lovca, tokom kojeg prvi pokušava da ubedi drugog u praktične i duhovne koristi od bavljenja ribolovom. Piskator podseća Venatora da su i Sveti Petar, Pavle i Jovan takođe svi bili ribolovci, a zatim citira i druge ljubitelje ribolova: Montenja, Džordža Herberta i Džona Dona. Ovaj razgovor, u tajanju od nekoliko dana, odvija se za vreme ribolovačkog izleta dolinom reke Li, dok putuju od Totenhema do mesta Ver u Hartfordširu.“
„Vode predstavljaju prirodna stovarišta u kojima ona [priroda] zaključava svoje najvrednije retkosti“, pisao je Volton. Među tim retkostima su i: „zrakoperka, kostelj, delfin, grgeč, riba-papagaj, ajkula, otrovna riba i sabljarka, kao i mnoge druge neverovatne ribe“, napisala je Rut Skar za „Tajmsov“ književni dodatak. Pored toga što je opisao čuda i lepote prirode i prijateljstva, „svoja uputstva ribolovcima je protkao poemama, pesmama, ilustracijama, receptima i dugim zanimljivostima“, napisala je.
U celini reč je o jednom prijatnom štivu u kojem je prikazana „svest o životnoj sredini... vekovima pre nego što je to postalo globalna tema“, napisao je Sajmon Redfern za „Indipendent“. Bivši trgovac koji je postao pisac, godinama je radio na kasnijim izdanjima knjige, u kojoj je zabeležio svoj pogled na prirodu, vodeći se iskustvima iz sopstvenog burnog života.
U ovoj knjizi je takođe zabeleženo i nešto univerzalno u iskustvu boravka u prirodi. „Za muškarce važi da su ozbiljni“, napisao je Volton, „jer im je priroda podarila namćorast izraz“. Oni su ti „koji obezbeđuju novac“, pisao je, „ljudi koji provode sve svoje vreme stičući ga, a zatim u grčevitoj borbi da ga sačuvaju“. Ali, „mi robolovci ih od srca sažaljevamo, i nemamo nikakvu potrebu da ih pitamo za mišljenje, što nas čini izuzetno srećnim.“
Autor: Ket Ešner
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Maja Horvat
