„Osam soba naše slobode“: Kada je svet tešnji i manje inspirativan od jedne sasvim obične vešernice
Kao i u prethodnim, nagrađivanim i veoma čitanim književnim ostvarenjima, i u nedavno objavljenom romanu „Osam soba naše slobode“, Sonja Ćirić bavi se suočavanjem mladog, senzibilnog i veoma ranjivog bića sa iskušenjima koja će ga učiniti zrelijim i samostalnijim, produbiti i obogatiti njegovo životno iskustvo. Ali za razliku od prethodnih dela u kojima su njeni junaci savladavali neumitne prepreke na putu ka svetu odraslih, akteri u osetljivim godinama iznenada su se obreli u teškoj situaciji, nalik onoj u kojoj se, zbog zastrašujuće pandemije, nalazi čitavo čovečanstvo. Iako stanuju u istoj četvorospratnici, deca koja su se do juče jedva poznavala, našla su se, poput dobro poznatih junaka svetske književnosti, u izolaciji zbog zastrašujućeg virusa. Nova pošast i za medicinu predstavlja potpunu nepoznanicu, a ono što se o uzročniku teškog oboljenja jedino znalo – da najteže posledice ostavlja na organizam u razvoju – bilo je više nego dovoljno za paniku među roditeljima. Dok opasnost ne prođe, oni odlučuju da svu decu iz zgrade sklone u do tada retko korišćenu vešernicu. Mada nisu povezani prisnim susedskim odnosima, žitelji ove višespratnice i ranije su pokazali sličnu slogu i upornost, jer su odbili zahtev potencijalnog investitora da prazan prostor na vrhu zgrade bude pretvoren u restoran. Ne očekujući takav otpor, nesuđeni vlasnik je adaptirao veliki, neiskorišćeni prostor, tako da je u novim i neočekivanim okolnostima i te kako poslužio sasvim drugačijoj nameni: na neodređeno vreme postao je udobno skrovište za Neru, Mariju, Relju, Emu, Mišu, Pavla, Linu i najmlađeg Ogija, predškolca.
Tu, u zatvorenom i donedavno skoro sasvim nepoznatom prostoru, dojučerašnji susedi koji su na stepeništu prolazili jedni pored drugih bez pozdrava, steći će dragocena iskustva. Ona će znatno obeležiti njihov dalji razvoj, pa čak i buduća životna opredeljenja. U vešernici koja je za vreme izolacije postala istinski čudesno mesto (bivajući u isto vreme i spavaonica, i igraonica, i trpezarija, i ispovedaonica, i salon, ali i prostor za održavanje kreativnih aktivnosti) junaci Sonje Ćirić bolje će upoznati sami sebe, ali i sve sa kojima su se našli u istoj nevolji.
Za osam dana provedenih na vrhu zgrade osmoro dece različitih uzrasta za sva vremena naučiće da cene vlastitu slobodu, ali i da poštuju tuđu privatnost. Okolnosti će ih naterati da u sebi pronađu sposobnost da se požrtvovano brinu o drugima, a period izolacije je doba njihovog naglog sazrevanja tokom koga će spoznati mnoge vlastite zablude i greške. U danima straha izmeniće i svoje čvrsto ukorenjene navike: pametni telefoni u njihovim rukama nalaziće se neuporedivo kraće nego obično, tek kada treba da se čuju vesti iz spoljnjeg sveta. Stoga će se, tu u vešernici, svih osam precizno psihološki iznijansiranih junaka novog romana Sonje Ćirić, usredsrediti na vlastite sklonosti i darove. Stvaralaštvo i zajednički poduhvati pomoći će im da prevaziđu teške časove zebnje, izolovanosti, dosade i usamljenosti, kao i užasno osećanje klaustrofobije.
Epilog i Rečnik vešernice, tekstovi kojim je Sonja Ćirić svoj pripovedački postupak učinila složenijim, potvrdiće nam osećanje koje kao čitaoci ovog štiva imamo još od prve stranice: tokom epidemije „dečjeg virusa“ svet je za nadahnuta i mlada bića bio tešnji i manje inspirativan od jedne sasvim obične vešernice. Zajednička iskustva stečena u časovima zebnje trajno će, na jedinstven način, povezati sve njene stanovnike i učiniti ih hrabrim, saosećajnim, mudrim i kreativnim bićima koji će u budućnosti umeti da spasu svet.
Autor: Olivera Nedeljković
