Omiljene književne junakinje Filipe Gregori
Od kada sam počela da pišem, razmišljam o životima žena tokom istorije: kako su predstavljene i kako je malo knjiga ozbiljno prikazalo teškoće sa kojima su se žene susretale u izražavanju svoje ličnosti, tokom odrastanja i učenja, i u pokušajima da budu uspešne u svetu koji je tada potpuno pripadao muškarcima.
Kada pišem o ženama iz prošlosti, uvek je reč o onima koje su nailazile na ogromne prepreke i za mnoge od njih je to bilo izuzetno teško. Sve su one hodale po tankoj žici i mislim da čak i danas mnoge žene mogu da se poistovete sa njima.
Verujem da je inicijalna istina to da svaki roman o ženama iz istorije govori o ženi koja se nalazi na samoj ivici. Moje omiljene junakinje su žene koje su se borile do kraja i shvatale, i pokazale nam, da je njihov cilj vredan borbe. Često izdaju sebe zbog ljubavi uopšte ili ljubavi prema pogrešnom muškarcu, a to je deo imaginarnog konflikta između glave i srca sa kojim se žene neprestano suočavaju.
U ovom svetu, emotivna inteligencija sama po sebi predstavlja borbu; kako je to Džermejn Grir opisala: kada ste inteligentno strastveni i strasno inteligentni.
Ali mislim da to nije naša borba. Smatram da žene vode tu bitku zbog sveta u kome živimo – muškog sveta – koji je odlučio da vrednuje logiku više od intuicije, nameru više nego želju, misli pre nego osećanja.
U ovih sedam romana sam naišla na borbene žene koje sam snažno zavolela.
„Midlmarč“ Džordž Eliot
Ovde postoji širok spektar sjajnih ženskih likova iz pera jedne od najvećih spisateljica. Prvo, tu je očaravajuća Dorotea, učena devojka koja ljubav prema učenju pobrka sa ljubavlju prema učenjaku i udaje se za pogrešnog čoveka. Njena borba predstavlja bogato nijansiranu sliku teškoća sa kojima se susreće veoma inteligentna žena sa ogromnim kapacitetom za ljubav. I drugi ženski likovi u romanu podjednako su kompleksni: zastrašujuća Rozamund Vinsi koja uspeva da upropasti svog muškarca, i draga Harijet koja deluje kao luckasta, popustljiva žena, ali uspeva da se hrabro suoči sa nevoljama na koje nailazi.
„Pod tuđim uticajem“ Džejn Ostin
Džejn Ostin nikada nije stvorila lik stereotipne junakinje, a meni je najdraža En, starija žena koja je doživela mnogo razočaranja, ali uspela da se oslobodi konvencija i da prati svoju strast. Na kraju knjige bukvalno imate potrebu da vičete na nju.
„Daleko od razuzdane gomile“ Tomas Hardi
Hardija su posebno zanimale fiktivne mogućnosti i životne prepreke „novih žena“. Vitsaveja je žena koja poseduje svoju zemlju i pokušava da se kao farmer takmiči u muškom svetu. Takođe se zaljubljuje u pogrešnog muškarca, a teško da može da nađe pravog koji bi joj parirao. Iako je tvrdoglava i sebična, Hardi je uspeo da nam je prikaže kao pravu heroinu.
„Gospođa Bovari“ Gistav Flober
Još jedna junakinja koju volite uprkos njenim pogrešnim odlukama. Flober je briljantan kada piše o socijalizaciji mladih žena – kada jedna loše obrazovana žena uspe da se uzdigne i počne da se interesuje za novac, jednostavno mora na tom putu da napravi niz loših odluka.
„Ana Karenjina“ Lav Tolstoj
Jedna od omiljenih heroina svih vremena i jedan od najvećih ruskih romana. Govori nam o prelepoj, sofisticiranoj i dragoj Ani koja doživljava propast jer želi više od života. Čitanje ovog dela je zaista veoma emotivno iskustvo.
„Parovi“ Džon Apdajk
Kod Apdajka je uvek sve gorko-slatko, ali često prevlada gorčina. U ovom, verovatno najpoznatijem delu, govori nam o životima uspešnih ljudi koji su se međusobno prepleli, i srcima koja su se usput slomila. Za razliku od ostalih romana, u ovom je daleko delikatniji kada piše o strahovima i ambicijama žena.
„Portret jedne ledi“ Henri Džejms
Ako niste, obavezno pročitajte ovo delo. Možda počinje sporo i razvija se lagano, ali Džejms je oduvek bio veoma suptilan i prepun razumevanja prema ženama. Ovaj roman je verovatno njegov najbolji portret jedne žene.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Dragan Matković
