U Delfi Caféu u SKC-u u četvrtak, 17. februara, održana je promocija knjige Ivana Zlatkovića „Sintetičari“.
„Sintetičari“ su opominjuća slika o mladima koji su zalutali u pakao droge. Ovo je priča koja se više ne dešava drugima, dešava se svima nama. Psihološki precizna studija karaktera zavisnika i književno uspela anatomija okruženja u kome izniču ovakve pojave.
Roman Ivana Zlatkovića jedan je od prvih romana koje je Petar Arbutina potpisao kao urednik u Laguni. Govoreći o temi kojom se knjiga bavi, Arbutina je napomenuo da Zlatković svojim romanom uvodi temu narkomanije u srpsku književnost: „Ovo je knjiga koja se bavi našom stvarnošću. Ovom knjigom Zlatković nije pokušao da objasni narkomaniju, već njom konstatuje stanje.“
Roman Ivana Zlatkovića jedan je od prvih romana koje je Petar Arbutina potpisao kao urednik u Laguni. Govoreći o temi kojom se knjiga bavi, Arbutina je napomenuo da Zlatković svojim romanom uvodi temu narkomanije u srpsku književnost: „Ovo je knjiga koja se bavi našom stvarnošću. Ovom knjigom Zlatković nije pokušao da objasni narkomaniju, već njom konstatuje stanje.“
Ivan Zlatković gradi kompleksnu sliku o preplitanju života i smrti, o zaraznoj klici propasti na koju niko nije imun. U „Sintetičarima“ nema pasivnih posmatrača, ko se dotakne sudbinskih prostora samouništenja narkomanske zavisnosti, na život više neće gledati istim očima.
„Nije mi bila namera da stvorim fascinantno delo. Niti da junake podelim na dobre i loše. Ona ne boji svet crnobelim bojama. Nije didaktička.“ – istakao je Zlatković.
„Nije mi bila namera da stvorim fascinantno delo. Niti da junake podelim na dobre i loše. Ona ne boji svet crnobelim bojama. Nije didaktička.“ – istakao je Zlatković.
Arbutina je dodao da jezik kojim je pisan roman karakterizuje junake i približava atmosferu pošasti narkomanije. Pored toga rekao je i da dok svetska književnost ima „Decu sa kolodvora Zoo“ srpska književnost ima „Sintetičare“.
Kao glavni argument za čitanje ovog dela, istaknuta je primarna provokacija temom kojom se „Sintetičari“ bave. Dok su jezik i fragmentarnost nešto što boji priču i daje joj poseban značaj.
„Sintetičari“ Ivana Zlatkovića potresno su svedočanstvo beogradskog tinejdžera u užasima sintetičkog raja i sunovratu u potpunu negaciju svih vrednosti, ali knjiga sa otvorenim krajem ipak daje nadu da nešto može da se promeni.
Kao glavni argument za čitanje ovog dela, istaknuta je primarna provokacija temom kojom se „Sintetičari“ bave. Dok su jezik i fragmentarnost nešto što boji priču i daje joj poseban značaj.
„Sintetičari“ Ivana Zlatkovića potresno su svedočanstvo beogradskog tinejdžera u užasima sintetičkog raja i sunovratu u potpunu negaciju svih vrednosti, ali knjiga sa otvorenim krajem ipak daje nadu da nešto može da se promeni.
