Obrazloženje žirija Zmajevih dečjih igara povodom dodele nagrade Urošu Petroviću za knjigu „Deca Bestragije“

Nagrada „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara

(Najbolji roman za decu) – 2013. godina

Odlukom žirija (Melanija Rimar, Ivana Mijić i Snežana Šarančić Čutura) ovogodišnja nagrada pripada Urošu Petroviću za roman „Deca Bestragije“.

Obrazloženje:

„Žanrovska kompleksnost koja objedinjuje dramatiku i neizvesnost epske fantastike, slovenski folklor, pustolovni roman; osobena kompoziciona tehnika; izuzetna stilska koncepcija; intrigantna tematska polja; simbolička i semantička slojevitost i na mikroplanu i u široko posmatranoj celovitosti romana – čine ’Decu Bestragije’ višestruko fascinantnim delom.

Kompoziciono dat u obliku netepičnom za većinu romana za decu, segmentirano, poput filmskih rezova, uz besprekorno sprovedeno mešanje pozicija kazivača i narativnih planova, onih koji priču nose unapred i onih koji je vraćaju, tek naizgled razasut u fragmentima, ovaj roman zapravo odlikuje čvrsto vezano, dinamično, napeto, dramaturški ostvareno pripovedanje koje ne dopušta da se priča i pričanje izgube u zagonetnosti. A upravo zagonetka, neprestana zapitanost čitaoca o likovima i junacima, njihovim karakterima, namerama, stavovima, postupcima, motivima, sudbini, dominantan je deo strukture ’Dece Bestragije’. U tom smislu, svi junaci romana, obeleženi sa nekoliko iznimno efektnih pojedinosti, bilo u imenu, bilo u atribuciji, izgledu, govoru, oblik sopstvene individualnosti dobijaju postupno, načinom koji čuva zaintrigiranost čitaoca.

Radnja smeštena u davnu istoriju balkanskog prostora, oblikuje se u arhetipskom, bezvremenskom i svevremenskom fikcijskom hronotopu. U krajnje pojednostavljenom smislu, može se reći da je središnja tematska ravan večita opsesija odgonetanja zagonetke ljudskog postojanja, trajanja, besmrtnosti, sukob onih koji znaju tajnu života posle smrti/vaskrsnuća i onih koji se nastoje domoći takvog saznanja. Bestragija je fantastikom uobličen azil za sve koji tajnu znaju i u tom smislu granični, povlašćen, simbolički bremenit prostor, krajnje utočište odabranih i opsesija Neura, divljeg plemena koje nestaje, a koje se pred čitaocem oblikuje kao narod jezovite surovosti i istovremeno suštinske tragike iščezavanja. Bitne tematske ravni ovog romana mogu se odrediti i kao, u najopštijem smislu, niz inicijacijskih iskušavanja, poigravanja identitetom, kao pripovedanje o sveprisutnoj podvojenosti, prijateljstvu, ljubavi...

Stilski više nego upečatljivo, u smislu leksičkog izbora, dinamičnih sintaksičkih konstrukcija, novih sintagmatskih sklopova, neočekivanih metafora i poređenja, humornih elemenata, posebno bogatog simboličkog razgranavanja, upućuje na važnost autorovog odnosa prema jeziku kao tvoračkom principu imaginativnog. Sav u spletu, na trenutke arhaične, ali uvek brze, žive, sugestivne jezičke kombinatorike, ovaj roman uspeva potvrditi da besprekorna verbalna jednostavnost ni u kom smislu ne podrazumeva i banalnost, već osoben pripovedački ideal. Takav kvalitet odlikuje i idejno tkanje ’Dece Bestragije’. Ono obuhvata i neposredno date poslovički zbijene iskaze junaka i onaj prećutni, neiskazani, a sveobuhvatni nauk o biti religije i vere, o biti ljudskosti, o saodnosu čoveka i prirode, fenomenu trajanja...

Roman ’Deca Bestragije’ Uroša Petrovića svojevrsna je ’rukavica u lice’ ponajviše konvencionalnoj narativnoj tehnici, ustaljenom strukturnom i kompozicionom obrascu, oveštalom stilu romana za decu. Ovde više nije reč samo o svežini u domenu savremene romaneskne produkcije, ovaj roman daleko premašuje takvu razinu i, u izvesnom smislu, postavlja u žarište drugačije parametre i u domenu kritičke i u domenu čitalačke recepcije. Kao i svi Petrovićevi romani, ’Deca Bestragije’ jesu namenjena zahtevnom čitaocu koji od književnosti očekuje intelektualni i emocionalni angažman i izazov, pustolovinu imaginacije, u najboljem smislu te reči.“

Novi Sad, 25. 11. 2013.

Snežana Šarančić Čutura